Ulično crtanje u Negotinu

Ulično crtanje zabeleženo je u Evropi još u XVI veku. Zabeleženo je prvo u Italiji, gde su ulični crtači nazivani madonari zbog toga što su često slikali radove s biblijskim motivima, a prvenstveno Madonu. Neki trenutno ulično crtanje smatraju umetnošću 21. veka. Pa, ta umetnost je "okupirala" i trotoare, asfalte i zidove Negotina. Najaktivniji predstavnici ulične umetnosti u Negotinu su Marina i Milan sa kojima je portal Negotin Cafe uradio intervju.

 

 

- Koliko je skup taj hobi?

 

Marina:

- Moram da naglasim da to za mene nije hobi, to sam ja, a ja nisam hobi! Inače kako za koga, ko kako doživljava umetnost. Opet kažem sve je pitanje motivacije i te odlučnosti, novac na kraju i nije tako bitan... ali isto tako kada je u pitanju veliki projekat kao što je ovaj.... imam utisak da nam ova zemlja ne dozvoljava, nama mladima da se prikažemo u punom sjaju. Inostrane zemlje imaju više razumevanja za umetnost. Nijedan početak nije lak.

 

Milan:

- Suvi pastel je dosta skuplji od običnih kreda, a i nema ga u našem gradu, jedino možemo naručiti preko interneta. Iz tog razloga koristimo dostupne i jeftinije materijale koji su isto tako efikasni. Reč je o običnim belim kredama, uglju (ćumur isto može da posluži), bela fasadna i obična crvena cigla ili neki drugi kamen koji ostavlja trag za sobom.

 

- Da li imate, zbog crtanja, problema sa zakonom?

 

Marina:

- Bez komentara.

 

Milan:

- S'obzirom da se radi o materijalu koji se lako briše, naravno da nemamo, plus radimo na stazama po parkovima na kojima ljudi neprestano šetaju, tako da mnogi od njih ponesu trag na svojim cipelama ili na točkovima motora i bicikala.

 

- Da li poznajete ulične crtače iz drugih mesta i imate li saradnju?

 

Marina:

- Znam za neke ulične crtače, ne poznajem ih lično, ali se nadam da ću. Želm da upoznam dosta uličnih crtača, sve u svemu interesantnih ljudi, da vidim šta sve rade i šta se sve može. Mislim da svako od njih radi nešto interesantno i svako ima svoju priču i to dobru. Dosta toga bih mogla i da naučim. Nadam se da ću (a ću) imati prilike da sarađujem sa tolikim kreativnim i talentovanim brojem ljudi. Volim kreativnost. Ta ljubav potiče još iz vremena kada nisam znala ni da taj pojam postoji, a kamoli šta znači. Uz kreativnost se osećam prirodno, slobodno, neopterećeno. Eto kad smo kod crtanja kao mala sam ispunjena plivala u moru flomastera i papira, a zid najviše volela.

 

Milan:

- Poznajem iz drugih gradova, a i širom zemlje, zahvaljujući društvenim mrežama. Želim da u ovom gradu napravimo neko dešavanje, tako da bismo mogli pozvati mnogo dobre umetnike i napraviti od ovog grada jednu ogromnu sliku. Sve zavisi od naše Opštine. Ne želim iz ove zemlje, neka stranci posećuju naš grad i da bude jedna velika svetska atrakcija!

 

- Da li očekujete da vam se klinci pridruže i da li biste i njima preneli svoje znanje?

 

Marina:

- Imam različitih tema, priča, ideja. Cilj mi je da moja priča natera prolaznike da razmisle, da inspiriše posmatrača. Dok radimo, prolaznici od najmlađih do najstarijih nas pozdravljaj, daju nam pohvale za rad, pa čak i sugestije. Uvek mi je zanimljivo da vidim i osetim kako delim trenutak koji mi je tako uzbudljiv, važan, sa ljudima. Nekako želim da svaki minut ima smisla nekog. Iskreno ima i tih koji jednostavno ne prepoznaju sjajne stvari koje ih okružuju. Bitna je kreativnost, podrška, motivacija i odlučnost svih zainteresovanih koji bi da nam se pridruže. Što se tiče znanja i mi učimo, istaražujemo sve vreme kao i ceo život. Oni bi nas inspirisali kao što bismo i mi njih inspirisali. Što znači da bih i ja od nekog, da kažem, klinca mogla da naučim; a da klinac nije svestan da me je upravo oplemenio nekim novim smislom. Tako da pošto je "street art" slobodna svako ko je zainteresovan može nam se pridružiti, nebitno od toga da li mi očekujemo ili ne. Ja očekujem. Tako da ćemo se svi skupa dogovarati, učiti, družiti se i ulepšavati grad.