Za Vlastimira Simića iz Negotina zdrav način života nema alternativu. Ovaj penzioner, pasionirani planinar, ali i ljubitelj biciklizma, nedavno se vratio sa svoje prve evropske ture. Vlastimir je za 59 dana obišao 15 evropskih država prevalivši biciklom ravno 6.511 kilometara.
- Ne mogu da kažem da sam se za to posebno pripremao. Ja sam, inače, vrlo aktivan, stalno sam na biciklu. Nemam čak ni neku posebnu opremu. Sam sam putovao isključivo na biciklu maršrutom koju sam isplanirao. U zavisnosti od vremena nekad sam dnevno prelazio i po 160 kilometara, nekad i ispod 100 – priča Vlastimir.
Sa svih svojih putovanja ovaj zaljubljenik u prirodu nosi pozitivne utiske. Krenuo je iz Srbije najpre na Rumuniju, pa kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Češku i Nemačku. Onda opet Austrijom do Švajcarske, koja mu je zbog Alpa ostala u sećanju.
- Kad sam u Švajcarskoj video nisku oblačnost palo mi je na pamet da ništa od tih lepota Alpa neću moći da vidim. A kad malo bolje razmislim tamo mi je bilo najteže, ali najlepše – sumira svoje utiske Simić.
Put ga je dalje vodio kroz Lihtenštajn, a četiri dana kroz Italiju putovao je kroz kišu kakva je ledila kosti. Valjda zato iz Verone, Venecije i drugih italijanskih gradova nije poneo one utiske kojima se nadao. Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora gde je u Sutomoru napravio kraću pauzu od nekoliko dana, pa i Albanija i Kosovo opravdali su njegova očekivanja, ali mu je srce zaigralo kad je na kraju puta ponovo stigao na domaći teren.
- Uglavnom sam nailazio na gostoprimstvo meštana koji su mi izlazili u susret kada god mi je nešto trebalo. Osim u jednom motelu u Mađarskoj, gde me je zateklo nevreme, i u par navrata kod dragih mi domaćina i prijatelja, uglavnom sam spavao u šatoru, a snabdevao u velikim supermarketima. U zavisnosti od namirnica bicikl je znao da bude težak i do 50 kilograma – pripoveda i kaže kako su sve evropske države što se biciklističkog turizma tiče vrlo razvijene i da su retke one u kojima možeš da voziš van predviđenih biciklističkih staza. Želja mu je da biciklom obiđe i neke egzotičnije destinacije. Vlastimir nije član nijednog biciklističkog kluba. Aktivno se bavi planiranjem u PD “Deli Jovan” u Negotinu, a sve svoje troškove finansira sam.
- Svuda ima dobrih i loših ljudi. Cvrkut ptica je svuda isti i svuda se isto plače. Moj Anđeo je svuda bio uz mene, pravio mi društvo i čuvao me – završava Vlastimir priču o ovom nesvakidašnjem putovanju koje je posvetio svom unuku Mihajlu Koliću, koji je tragično nastradao na Kusjaku pre godinu dana u svojoj 17.godini.
Izvor: Timočke.rs
