Stevan Fricman je rođen 1842. u Austrijskoom carstvu, tj. u Slovačkoj, u njenom glavnom gradu Požunu (Bratislava). Školovao se u mestu Modor, farmaciju završava na Bečkom univerzitetu sa vrlo dobrim uspehm. Od stranih jezika, pored maternjeg slovačkog, govori i piše nemački i srpski. Rimokatoličke je ispovesti. U Negotin dolazi u 27. godini, tj. 1869. godine. Fricman je jedan od retkih stranaca koji su ceo svoj radni vek proveli u Negotinu. Na predlog Načelnika Krajinskog okruga Save Đukovića 4.6.1900. godine odlikovan je ordenom Sv. Save V reda. Ranije je već dobio odlikovanje Takovskog krsta V reda.
Stevan Fricman je bio čovek natprosečne voljne motivacije i radne inicijative, čovek širokog spektra dejstva u raznim privrednim, finansijskim, humanitarnim, kulturološkim i pedagoškim poslovima. Svi ti aspekti Fricmanove životne delatnosti nisu obuhvaćeni u ovom tekstu. To bi trebalo da bude zadatak budućeg Fricmanovog biografa. Prvi negotinski apotekar to zaslužuje, jer je primer ličnosti natprosečne kreativne energije koja je snažno ustalasala "žabokrečinu negotinskog rita i cele Krajine".
Kneževina Srbija sedamdesetih 19. veka čini značajan korak na planu daljeg razvoja zdravstva i narodnog zdravlja. U tom smislu značajne posledice imao je i "Zakon o bolnicama i apotekama" (1867), usvojen na Miholjdanskoj skupštini.
Zakonom se određuje da svaki okrug mora da ima svoju bolnicu i apoteku. Uprava Krajinskog okruga brzo je odgovorila na novi Zakon o bolnicama i apotekama iz 1867. godine. Već sledeće 1868. otvara se prva negotinska bolnica.
Okružno načelstvo Krajinskog okruga odmah posle otvaranja bolnice čini sve šta je neophodno da se u Negotinu otvori i apoteka. Koncesiju za otvaranje apoteke dobio je Slovak iz Požuna (Bratislava) farmaceut Stevan Fricman, u leto, tj. 30. jula 1969. godine. Iste godiine oprema apoteku, ali nije uspeo da je otvori.Zato od Krajinskog okružnog načelstva traži komisiju za pregled apoteke i dobijanje dozvole za njen rad. Fricman je dobio odgovor 17.01.1870. u kome Načelstvo odgovara "da se komisija ne može odrediti sa toga, jer Fricman nije pokazao sredstva za ovakvu apoteku".
Načelstvo Krajinskog okruga 18.04.1870. zahteva od stručne komisije da izvrši pregled fricmanove apoteke. Dva dana kasnije, 20.04.1870., komisija dolazi u apoteku detaljno je pregledala i dala pozitivnu ocenu i preporuku da apoteka ispunjava sve propisane uslove za dalji rad. Ovaj izveštaj Komisije Načelstva Krajinskog okruga prihvata i posebnim dokumentom i odobrava rad (29.04.1870) prve negotinske apoteke vlasnika Stevana Fricmana.
Apoteka je otvorena kao i bolnica u zgradama Nikole Stojanovića-Lučanina. Zgrada apoteke je od čvrstog materijala, dobro je sačuvana i na njoj se nalazi spomen-ploča postavljena 11.10.1970. povodom stogodišnjice negotinskog apotekarstva (1870-1970). Spomen-ploču postavio je Medicinski centar. Zgrada apoteke nalazi se u ulici Knez Miloša (sadašnji naziv, 2010), koja je udaljena od zanatske kao i trgovačke čaršije.
Zgrada prve bolnice bila je još udaljenija od centra grada, to je sada (2010) ulica Karađorđeva, prema Mokranju sa leve strane. Zgrada i danas postoji kao prizemna kuća, znatno izmenjenog izgleda. Na njoj nije postavljena spomen-ploča.
Odmah posle otvaranja negotinske bolnice Stevan Fricman je počeo da snabdeva bolnicu lekovima i sanitetskim materijalom iz svoje apoteke. Sve izdate lekove i drugi materijal plaća država, tako što svi izdati recepti za bolničke potrebe preuzima Krajinski okružni načelnik i okružni fozikus izračunava ukupnu sumu novca po mesecima i šalje Ministarstvu untrašnjih dela. Tako je Fricman izdao za bolnicu 104 recepta za april, maj i jun 1871. godine. Ukupna vrednost lekova je 251 groš. Mesečno to je 34 recepta, a za njih je dobijao 83,66 groša.
Stevan Fricman je već posle godinu dana rada u Negotinu pokušao da ga napusti i odseli u Beograd. Zapravo, u februaru 1871. konkuriše na mesto apotekara u Državnoj hemijskoj laboratoriji kod najpoznatijeg hemičara i farmaceuta Ferdinand Šamsa. U to vreme Šams obavlja više funkcija: upravnik je Državne hemijske laboratorije, retaksator recepata i inspektor svih apoteka. Fricman nije primljen na konkurs. Ostaje u Negotinu, ženi se i tako ceo svoj radni vek ostaje u varoši opkoljenoj ritom, blatom, komarcima, bez zdrave vode i vazduha. Isto se desilo i njegovom tastu Dr. Patriciju Černjuju Okružnom fizikusu Krajinskom.
Kombinacija apotekara Fricmana i Dr. Černjija kao Okružnog fizikusa vrlo je zanimljiva, jer ubrzo to postaje odnos tasta i zeta. To je posebno značajno za Fricmana koji je glavni snabdevač bolnice svojim lekovima.
Podaci o Stevanu Fricmanu u arhivskoj građi Arhiva Srbije skoro su isključivo podaci o računima oko izdavanja recepata i lekova za Okružnu bolnicu u Negotinu.
Apoteka Stevana Fricmana dugo je bila jedina u Krajinskom okrugu, posle je bilo mnogo, zato je Fricman uzimao apotekarske praktikante, kao što je 1876. bio Anton Halub. Kasnije 1888. kod Fricmana je radio kao administrator apoteke Rudolf Bane, koji je ranije radio u jagodinskoj apoteci (1876) sa svojih 18 godina.
Stevan Fricman svojim radom uz pomoć svojih saradnika i svog tasta Dr. Černjija stiče značajan kapital. To mu omogućava da napravi lepu i veliku kuću sa velikom, i u Krajini, jedinstvenom baštom, raznovrsnog rastinja, koje ne postoji u Krajini.. Negovao je mnoge biljke neophodne za spravnjelje lekova.
Došavši u Negotin 1869. Stevan Fricman je prvo upoznao krajinskog okružnog fizikusa (lekara) dr. Patricija Černjija Čeha iz Šleba. Postali su bliski prijatelji, a ubrzoi rodbinski povezani - Fricman se ženi Černjijevom kćerkom Edi.
Kada je Stevan Fricman došao u Negotin Srbija ima status autonomne nasledne Kneževine sa vrlo širokom samoupravom bez turskog prisustva. Negotin je značajna tačka na suvozemnom i rečnom putu prema Vidinu i Turskoj. Negotin je centar krajinskog okruga, vojni, privredni, prosvetni i duhovni centar eparhije.
U Negotinu Fricman zatiče neke značajne ustanove u društvenom i kulturnom životu.
Stevan Fricman je postao član Pozorišno-pevačke družine, a kasnije i Negotinskog pevačkog društva. To su društva koja su značajno uticala na društveno-zabavni i kulturni život negotinske varoši druge polovine 19. veka. Pored muzičkih predstava upražnjavale su se pozorišno-recitatorske priredbe. Gradska posela i balovi kombinovani sa muzikom i deklamovanjem. Fricman je i aktivni učesnik u kulturnom životu grada, ali i značajni dobrotovor mnogih društava i njihovih kulturnih i humanitarnih akcija.
Stevan Fricman je prvi negotinski apotekar, međutim kada se vidi delokrug njegovih privrednih interesovanja,onda se stiče utisak da je on pre svega bio privrednik koji se uzgred bavio apotekarstvom. Radeći u Negotinu Fricman je bio svedok pojave epidemija raznih bolesti. Nije bila tajna ni za laike zašto u Krajini dominiraju stomačne bolesti. Najvažniji uzrok tih bolesti bio je nedostatak zdrave pijaće vode i zdravog vazduha. Ideja o izgradnji vodovoda u Negotinu nastala je još 1844. ali će njena realizacija biti ostvarena tek 1887. Tačnije, posle nekoliko epidemija kolere u Negotinu, doneta je odluka 1885. o izgradnji vodovoda. Njeni glavni pokretači bili si apotekar Stevan Fricman i Okružni fizikus Dr. Dimitrije Milićević kao Okružno načelstvo.
Svojim hemijskim analizama Fricman je ukazao na primere nezdrave vode u varoši pune hlora i azotnih jedinjenja. Zatim je izvršio i hemijsku analizu dva najbliža izvora zdrave pijaće vode sa bogatog izvora Barbaroš kod sela Dušanovca i izvorske vode na bližem brdu Badnjevu. Uzorci vode sa oba izvora i rezultati njihove analize poslate su upravniku Državne hemijske laboratorije i inspektoru svih apoteka Ferdinandu Šamsu u Beogradu. U njegovom odgovoru o izvršenoj analizi vode stoji da nije baš potpuno urađena, ali je ipak dobra, iz koje se vidi povoljan kvalitet obe izvorske vode. Ferdinand Šams je na osnovu uvida hemijske analize vode, bogatstva samog izvora i konfiguracije terena prema Negotinu preporučio da se vodovod gradi i koristi vodu sa izvora Barbaroš. Stevan Fricman, fizikus Dimitrije Milićević i Okružno načelstvo doneli su ipak drugu odluku da se kao izvor za gradski vodovod koristi badnjevski izvor. Verovatno zato što je znatno bliži Negotinu, pa time i troškovi izgradnje su znatno manji. Radovi na izgradnji vodovoda uspešno su završeni i zdrava izvorska voda sa brda Badnjeva potekla je u gradskim česmama 6.11.1887. godine. Bio je to značajan i istorijski događaj, veoma značajan, na planu poboljšanja zdravstvenih uslova života Glavna svečanost puštanja vodovoda u rad odigrala se u centru grada ispred crkve Sv. Trojice. Stevan Fricman i okružni fizikus Dr Dimitrije Milićević mogli su da vrlo zadovoljni napune čaše badnjevskom vodom iz česme kod crkve i nazdrave kao da je u pitanju božansko piće nektar sa Olimpa.
Tako su Negotinci od 1887. mogli da koriste zdravu i ukusnu izvorsku vodu. Bio je to samo prvi deo ideje i plana o zdravoj pijaćoj vodi u svakoj gradskoj kući. Drugi deo vodovodne priče odnosi se na izgradnju gradskog vodovoda koji će mnogo kasnije biti ostvaren.
U vreme izgradnje negotinskog vodovoda (1885-1887) Stevan Fricman se bavio i poslovima finansijske prirode. Krajem 19. veka Negotin još uvek nema nijednu kreditnu ustanovu koja bi mogla da svojom kreditnom politikom podstakne brži privredni razvoj varoši i Negotinske krajine.
Prva kreditna ustanova nastaje zahvaljujući veoma preduzimljivom apotekaru Stevanu Fricmanu. On uspeva da preko Okružnog načelstva i Ministarstva narodne privrede dobije dozvolu za osnivanje Prve negotinske štedionice. Osnivačka skupština održana je 18. i 19. jnauara 1887. i to u Hotelu Grand između stare i nove crkve. Skupštini prisustvuje i komesar Ministarstva narodne privrede. Za predsednika Štedionice izabran je Stevan Fricman, a potpredsednika Stojko Zdravković, tu su i šest članova upravnog odbora.
U početku rada Negotinska štedionica uspešno posluje. U prvih šest meseci ostvaruje dobit od 76.726,21 dinar. Ubrzo štedionica dopunjava svoj statut i odobrava kredite na nepokretnosti, zidanje zgrada i za komisione poslove. Od 1891. mnogi akcionari štedionice kritikuju upravu štedionice i način njihovog obaveštavanja članstva o svim finansijskim poslovima. Javila se sumnja u ispravnost rada Štedionice. Upravi je izglasano nepoverenje. Prilikom novog formiranja upravnog odbora za predsednika Štedionice najveći broj glasova (165) dobija Stevan Fricman. Ni novi Upravni odbor nije povratio poverenje svojih akcionara. Pretpostavlja se da je Negotinska štedionica prestala sa radom u poslednjim godinama 19. veka.
Krajem 19. veka u Srbiji se, kao i u Evropi, pojavljuje filoksera, koja je u velikoj meri uništavala vinograde i tako drastično smanjivala proizvodnju vina u celoj Evropi. Da bi se u krajinskom vinogorju vinogradi obnovili i oživela proizvodnja vina vinogradari su rešili da osnuju jedno vinarsko preduzeće, tj. vinarsku zadrugu. Za predsednika Krajinske vinarske zadruge kao akcionarskog udruženja građana, izabran je Stevan Fricman apotekar i preduzetnik. Pravila zadruge su odobrena 1889. a zadruga je osnovana 1890. godine.
Vinarska zadruga zakupljuje od Opštine Negotin preko 20 hektara zemlje za nove vinograde. Nastale su teškoće kod zasada vinove loze koja se u visokom procentu odmah sušila. Zato Vinarska zadruga šalje stručnjake u Arod, Vršac i druge gradove, tamo i sam Fricman odlazi 1895. i dovodi dva strana stručnjaka. Vinograde Krajinske vinarske zadruge Stevan Fricman pokazuje svom poznaniku i gostu putopiscu Feliksu Kanicu. Iz više razloga zadrugu su pratile finansijske teškoće.Imala je velike dugove kod Negotinske štedionice. Značajniji profit zadruga ostvaruje tek posle deset godina njenog delovanja - 1900. i 1901. godine. Bilo je to kasno za predsednika Krajinske vinarske zadruge Stevana Fricmana, jer je iznenada 10.05.1901. umro u Beogradu.
Stevan Fricman na samom kraju 19. veka osniva još jedno akcionarsko društvo: Negotinsku akcionarsku industrijsku zadrugu, 1899. godine. Nazivali su je Negotinskom zadrugom za osnivanje pivare. pokretač za njeno osnivanje opet je bio Stevan Fricman i neki članovi upravnog odbora Negotinske štedionice kao i nekoliko novih ličnosti. U osnivačkoj grupi bili su, pored Fricmana, Stanoje Nešić, Đoka Dušanović, Dimitrije Dimitrijević, Dimitrije Sečanski, Dimitrije Stanojević, Nikola Dimić, Sreten Manojlović, Cvetko Jovanović, Ilija Anđelković, Josif Đorđević, Đorđe-Đoka Lazarević i Lazar Ninić.
Negotinska akcionarska industrijska zadruga mogla je da počne sa radom već u septembru 1899. jer su joj Pravila rada odobrena 28.8.1899. godine. Ubrzo se održava zbor akcionara - 71 član sa 556 akcija u vrednosti od 27.800 dinara. Prvi zadatak Zadruge bio je otkup postojeće pivare preduzetnika Đorđa-Đoke Lazarevića. Pivara je otkupljena i odmah počela sa radom.
Rezultati rada pivare nisu bili povoljni, ostvarena dobit je bila u glavnom skromna. To su mogli da vide akcionari na svojim godišnjim skupštinama. U 1901. godini čista dobit bila je samo 1.917 dinara. Broj akcionara počeo je da se smanjuje, jer ostvarena dobit sve do 1903. nije deljena akcionarima. To je urađeno tek na šestoj skupštini akcionara 1904. godin, a dobit je isplaćena za 1901, 1902 i 1903. godinu. Skromnu zaradu pivara ostvaruje i u 1906. Ukupno 2.121 dinar. Sa sličnim uspehom negotinska pivara nastavlja svoj rad i u vremenu posle 1906. godine.
Na mestu neefikasne Negotinske štedionice grupa negotisnkih trgovaca i drugih privrednika osniva Krajinsku banku 1901. godine. Odluka je doneta na javnom zboru 22.4.1901, a dok su Pravila akcionarskog društva Krajinske banke potvrđena i odobrena 20.8.1901. godine. To je bio početak rada Krajinske banke u njenom osnivanju i u radu Stevan Fricman ne učestvuje, jer je 10.5.1901. godine preminuo.
