U četvrtak, 11 oktobra 2012. godine u 20 sati u galerija Doma kulture moći ćete da se upoznate sa radom Nevenke Stojsavljević.
Nevenka Stojsavljević se pojavila u prelomnom razdoblju naše umetnosti kada je grafička disciplina na domaćoj sceni uzimala maha i polako, ali sigurno postajala nezaobilazni činilac naše likovne stvarnosti jednako važan koliko i ostale umetničke grane. Tom domenu Nevenka je dala nesumnjiv doprinos. Shodno tome uspela je ostvariti zamašan opus, nespornih vrednosnih domašaja, utkanih u istoriju srpske grafike. Da li je moguće u kratkom osvrtu poput ovoga, istaknuti sve važne aspekte njenog delovanja, svu složenost grafičkog kazivanja koje je ispoljila tokom uspešnog trajanja na ovdašnjoj umetničkoj sceni. Treba imati u vidu da je Nevenka Stojsavljević više od tri decenije prisutna u našem likovnom životu, tačnije, od 1976, kada je prvi put izlagala. Od tada je priredila veći broj samostalnih izložbi i sudelovala na važnijim zajedničkim smotrama što joj je osiguralo zapaženo mesto u novijoj umetnosti. Posvećena istovremeno crtežu i grafici, ona je od početka, uzornim strpljenjem, gradila svoje delo. Definisala je vid poetike na kojoj, uz izvesne promene, predano istrajava do najnovijih radova.
U širokim rasponima interesovanja koja prate raznoliki jezički iskazi, odnosno u globalnoj difuziji karakterističnoj za umetnost našega vremena, Nevenka Stojsavljević je ovladala prepoznatljivim stilskim govorom koji se ne oslanja toliko na validno grafičko nasleđe koliko na iskustvo do kojeg je došla vlastitim trudom. U potrebi da likovno delo promišlja u rasponima slojevitih nivoa, ona je ovladala osobenim grafizmom. Njega odlikuje sled istovetnih ili približno sličnih zapisa. U pitanju su mahom objedinjeni tokovi šrafiranih kodova osetljivo ponovljenih u nizovima ili tek malim izmenama, prostrti preko kružnog, elipsoidnog ili kvadratom omeđenog polja. Neki put otisak izlazi iz predviđenog okvira lista i njegova skoro multiplikativna datost kao da izmiče prostoru koji mu graniči unutrašnju kompozicionu sadržajnost.
U njima nema znatnijih kolorističkih supstanci. Ograničene su na neutralnu skalu sive, crne i bele game. Poetski
rafinman, potom fina kromatska struktura njena dela uzdiže na nivo osobene duhovne pojmovnosti. Inspirativno
izvorište ovih radova nalazimo u širokim prirodno datih fenomena poput kristala koji se retko zapažaju, još ređe svoje mesto nalaze u sferi umetničkog preoblikovanja. Svojstvima materijalnog tkiva, te ispoljenom složenošću oblika, oni pružaju otvorene štaviše neograničene mogućnosti za odgovarajuću vizuelnu opservaciju. Kao takvi postaju dovoljan izazov njenom kreativnom pregnuću šta više u njenom slučaju su delotvorni i pogodni kako bi na pravi način izrazila svoje viđanje sveta. Prikrivena, daleka asocijacija ili poneki tek primetan prepoznatljiv element nije cilj njenog delovanja već posledica svođenja motiva na oblik primarnih vrednosti. Ona nastoji plastički govor dovede na nivo bespredmetne forme bez obzira na to što se mogu nazreti ili uočiti neke, doduše retke, realne, fizički definisane predstave, što znači da ona daje prednost perfekciji izvođenja više nego potrebi ukazati na određenu poruku ili moguću tematsku odrednicu .
Ovom prigodom pokazani radovi Nevenke Stojsavljević, naglašene likovne sintakse ostvarene inventivnom materijalizacijom date ideje, odaju umetnicu izgrađenog rukopisa i prepoznatljivog svijeta u kojem provejava vlastiti
misaoni kontekst.
