Stravičan zločin u Vidrovcu u sredu pre podne potresao meštane ovog sela nadomak Negotina. Milovan Predić (66) ubijen je na putu od prodavnice do kuće, na samo dvadesetak metara od OŠ "Branko Radičević". Dragan Stanišić (47) ispalio je u Milana Predića nekoliko hitaca iz lovačke puške. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su osumnjičenog Dragana Stanišića.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon koga je uz krivičnu prijavu bio sproveden Višem javnom tužilaštvu u Negotinu.
Meštani Vidrovca nisu reagovali na pucnje, misleći da je reč o petardama pred novogodišnje slavlje.
Pretresom kuće osumnjičenog policija je pronašla automatsku pušku, jedan pištolj i tri bombe u ilegalnom posedu.
Dragan Stanišić, osumnjičen za smrt Milana Predića (66), policiji do detalja opisao ubistvo.
"Jesam, ubio sam Kecajca. On je, pre sedam godina, silovao moju suprugu i posle toga ju je ucenjivao da mora da spava sa njim. To me je izjedalo, nije mi davalo mira, morao sam da se osvetim. U sredu sam ga sačekao kada se vraćao iz prodavnice, prišao mu i u njega sasuo rafal iz automatske puške."
Ovako je na saslušanju govorio Dragan Stanišić (47), zvani Šiptar, koji je u sredu, hicima iz automatske puške ubio svog komšiju Milana Predića (66), poznatijeg kao Kecajac, iz negotinskog sela Vidrovac, pišu "Večernje novosti."
"Nekoliko puta sam Prediću kazao da ostavi moju porodicu na miru, ali je on uvek negirao da ima nešto sa mojom suprugom", pričao je Stanišić, koji se u Vidrovac doselio pre nekoliko godina iz okoline Peći. "Činilo mi se kao da mi se podsmeva svaki put kada sam pričao sa njim. Zato sam i rešio da ga ubijem.
Kobnog jutra, Predić je, po ustaljenom običaju, krenuo do seoske prodavnice. Tu se zadržao u razgovoru sa prijateljima, popio rakiju i krenuo ka svom domu. Put ga je vodio kroz Hajduk Veljkovu ulicu, neposredno pored kuće u kojoj živi Stanišić.
"Video sam Kecajca kako prolazi. Utrčao sam u kuću i iz sobe uzeo automatsku pušku, koju sam doneo sa ratišta. Sačekao sam da Predić priđe dovoljno blizu. Onda sam mu prišao i pogledao ga u oči. Prvi put sam kod njega, umesto podsmeha, primetio strah. Nisam mu ništa kazao. Sve što sam imao da mu kažem, već sam mu bio rekao. Samo sam, bez reči, u njega ispalio četiri hica."
Kako je ustanovljeno, meci su Predića pogodili u glavu. Telo nesrećnog čoveka je bilo potpuno izrešetano.
"Odmah sam se popeo na tavan svoje kuće i tu se sakrio. Sa krova sam gledao kako ljudi prilaze Prediću. Neki od njih su vrištali. Ubrzo je stigla i policija", ispričao je Stanišić.
Kako se ispostavilo, dok je trajao uviđaj, Stanišić je sve to posmatrao sa tavana svoje kuće.
"Nakon izvesnog vremena, čuo sam policajce kako razgovaraju sa svojim kolegama telefonom. Tražili su da se blokiraju svi pristupi selu "tako da ni muva ne može da proleti". Tražili su me. Odmah su znali da sam samo ja imao motiv da ubijem Predića."
Dok je bio sakriven na tavanu svoje kuće Stanišića su "opsedale" svakojake pomisli - od toga da sam sebi presudi, do toga da se preda policiji. Ipak, ostao je sakriven na tavanu.
"Policija je počela sa pretresom moje kuće. Znao sam da će me naći, ali nisam silazio sa tavana. Jedan policajac se popeo na krov i ugledao me. Uperio je pištolj u mene i naredio mi da ostavim oružje i polako pođem sa njima. Poslušao sam ga. Šta sam uopšte drugo i mogao."
