Iako je najavljena samo promocija knjige "Armagedon", sinoć je u promotivnoj sali Narodne biblioteke "Dositej Novaković" održana promocija 4 knjige Vlade Arsića. Autor je predstavio publici svoje knjige: „Armagedon“, „Izgubljene u magli“, „Lopatanje đavola“ i istorijski roman „Brodolom“.
U romanu "Armagedon" autor prenosi zastrašujuća svedočenja o žrtvama pedofilije i zamkama koje vrebaju iz realnog, ali i iz virtuelnog sveta društvenih mreža. Roman govori o potresnim i užasnim istinitim nesrećama koje su se dogodile na teritoriji Republike Srbije. Iako gorko potresna i stvarna, ova knjiga ne samo da razotkriva načine na koje predatori vrebaju svoje žrtve, već predstavlja i edukativno štivo za svakog roditelja.
U romanu "Izgubljene u magli" govori se o problemima trgovine ženama i seksualne eksploatacije. Roman je mučan, jer je reč o ljudskim sudbinama koje mogu zadesiti svaku mladu osobu, devojke prvenstveno, ali, u novije vreme i dečake koji postaju žrtva seksualne i svake druge vrste eksploatacije.
U knjizi "Lopatanje đavola" Vlada Arsić piše o problemima narkomanije. Knjiga je nastala kao plod jednogodišnjeg istraživanja problema narkomanije u Srbiji, pandemije koja je zahvatila sve pore društva o čemu se retko ili sporadično govori. Pisana je kroz prizmu dešavanja u Crnoj Reci, poslednjem utočištu za armiju bivših ljudi, svih onih koje je društvo otpisalo i pustilo u vodu. Suštinsko pitanje je kome je trebalo da se ugasi i poslednja nada roditelja, svih onih koji su pre toga pokušali sve što im je bilo dostupno, od Drajzerove, privatnih klinika, lečenja u inostranstvu, da bi jedine rezultate naposletku uspeli da ostvare u Crnoj Reci, gde su se koristile, doduše nekonvencionalne, ali, pokazalo se, veoma uspešne metode.
Roman „Brodolom“, iako fikcija, zasnovan je na istinitim događajima koje je autor istraživao u okviru svoje novinarske karijere. Za manje od tri minuta, u centru Beograda, na ušću Save i Dunava, 9. septembra 1952. godine udavilo se više od stotinu ljudi. O tragediji rečnog broda „Niš“, koji je plovio na relaciji Zemun – Beograd, niko nije odgovarao. Mesto nesreće nikada nije obeleženo, a vest o brodolomu nikada se nije našla na naslovnim stranama dnevnih novina.
Istiniti i vrlo potresni događaji koji su se desili u Srbiji, podstakli su publiku na brojna pitanja upućena autoru.
