U Negotinu, u samom centru, decenijama je postojalo jedno gnezdo iznad Snack Bara gde su živele rode. Svakog proleća rode bi nam došle, tokom leta odgajile mlade i ponovo otišle u tople krajeve. Jeste da bi po neki "srećni" prolaznik dobio i po neki "poklon" od njih, kada bi prošao baš ispod njihovog gnezda, u vidu kake; ipak su bile uvek dragi gosti. Turisti bi ih slikali, a građani bi ih sa klupa u centru gledali i slušali njihovo klepetanje.
Međutim, pre neku godinu, tokom leta, izgleda da su doživele nesreću i samo ih odjednom više nije bilo u gnezdu. Dani su prolazili, a gnezdo je bilo prazno. Rode su odeltele na jug. Očekivalo se da će sledeće godine doći ponovo, ako ne starosedeoci, ono barem neki novi par roda koji će naseliti to gnezdo. Od toga ništa nije bilo. Počele su i godine da prolaze, tako da više ni od gnezda nije ostalo ništa. Negotinci su čisto iz navike ponekad bacili pogled ka mestu gde su bile rode, ali tokom vremena navikli su da ih nema, a da ih neće ni biti.
Ove godine je primetan par roda, koji osmatra grad sa tog mesta, odbija napade manjih ptica, odlazi u potragu za hranom i redovno se vraća. Na žalost, još nisu počeli da grade gnezdo. Zaista bi bilo lepo, kada bi se na staro mesto vratile rode, uveseljavali Negotince svojim klepetanjem i pozirali turistima, pa makar i "počastili" nekog "srećnika" po glavi ili ramenu.
Autor: Zera Princ
