Taksama za korišćenje i uređenje građevinskog zemljišta, firmarinama i brojnim izmišljenim nametima opštine privrednicima na godišnjem nivou naplaćuju astronomske svote. U Negotinu godišnja firmarina je 800.000, dok je u Kanjiži svega 180.000 dinara.
Kako će proći koji privrednik zavisi od toga u kojem gradu posluje. Lokalne vlasti imaju odrešene ruke, pa u zavisnosti od toga koliko im novca nedostaje u gradskoj kasi gledaju da to nadomeste naplaćujući visoke takse privredi. Tako, na primer, u Negotinu godišnja firmarina je 800.000, dok je u Kanjiži svega 180.000 dinara.
Pritom, gotovo svaka opština može da se pohvali nekom svojom specifičnom taksom, koja se naplaćuje samo tu i nigde više. U Kraljevu, recimo, jedna fabrika sa pedesetak zaposlenih, u gradsku kasu na godišnjem nivou, na ime različitih taksa, poreza i naknada za građevinsko zemljište uplati najmanje 25 miliona dinara. U Aranđelovcu privrednici prođu nešto bolje, jer gradski harač ne bude veći od 14 miliona dinara.
I pored stalnih obećanja da će država smanjiti namete privredi kako bi je u vreme krize rasteretila, to se u praksi ne dešava.
- Nama na lokalu ništa nije ukinuto, već je u Užicu uvedena još jedna taksa - ekološka. Mislim da više niko i ne zna šta sve plaća. Od privrede ne može više ovako da se uzima, udaviće nas taksama i porezima - kaže za „Blic“ Ninko Tešić, direktor „Impol Sevala“.
Jovan Beara, predsednik udruženja knjigovođa, kaže da postoje i skriveni nameti.
- Da ugasite firmu morate da dobijete potvrde da nemate dug i od republičke i od gradske poreske uprave. Oba papira ne smeju biti izdata sa više od pet dana razlike. U praksi to je nemoguće. Onda ponovo vadite dokument, da ujurite rok, i sve to opet plaćate - kaže Beara.
Izvor: Blic / Autor: Bojana Anđelić
