Selektor Mokranjčevih dana dr Branka Radović bori se već četiri decenije za međunarodnu afirmaciju negotinskog festivala. Pripremajući se temeljno (kao i uvek) da 2014. i 2015. godine u Negotinu budu obeležena dva velika jubileja Mokranjčevih dana (vek od Mokranjčeve smrti i pola veka festivala), selektor ove naše najznačajnije muzičke svetkovine, od 2007. godine, dr Branka Radović prisetiće se ove godine (veli samo za sebe) i kako je tačno pre četiri decenije, kao briljantan student muzikologije, prvi put doputovala na negotinski festival.
I kako je, još tada, počela da sarađuje s „Politikom”, kao njen muzički kritičar. Sve je to, kaže, još više obavezuje da se izbori da i ovogodišnji program festivala bude u duhu Mokranjca i da se u njemu, u skladu sa Mokranjčevim notama, nađe mesta i za jubilarnu 200. godišnjicu rođenja Petra Petrovića Njegoša, i za 120. godišnjicu rođenja Miloša Crnjanskog.
To i zbog toga što je ona „podeljena ličnost”, istovremeno i magistar muzikologije i doktor filologije (jugosvetska književnost), i Njegoševa Crnogorka (doktorska disertacija „Njegoš i muzika“), rođena na Cetinju.
Saradnja s „Politikom“ počela je 1973. godine i još traje, baš kao što od tada traje i ljubav prema negotinskom festivalu. Naočita i ambiciozna mlada Crnogorka, koja je odmah pobrala sve simpatije mnogobrojnih učesnika negotinske fešte, zablistala je te godine svojim prvim stručnim radom na muzičkom simpozijumu. Mokranjac je, inače, u svim njenim stručnim i novinskim tekstovima božanstvo.
Divila se, istovremeno, puna strahopoštovanja, i ljudima koji su tada u Negotinu vodili taj simpozijum. Seća se velikana kao što su bili Petar Bingulac, Roksanda Pejović, Predrag Milošević... U tekstovima u „Politici” ona uzdiže i brani Mokranjca, bori se za njegovu međunarodnu afirmaciju. Ali, istovremeno, počinje, tih godina, i njeno mladalačko suprotstavljanje muzičkom establišmentu. Napadala je programe koji nisu ispunjavali ni deo njenih i stručnih očekivanja, koji su, neprimereno Mokranjčevom duhu, „pravljeni brzopleto, bez ikakvog rezona i smisla”.
– Prvo su me izopštili iz čuvenog festivalskog „Podrumčeta”, u kome je bogata trpeza, sa mnogo krajinskih vina, obilato i besplatno podmirivala sve učesnike i „značajne“ goste festivala. Skoro da sam se osećala kao „persona non grata”. Ali, nisam se dala zbuniti i pokoriti. Verovala sam čvrsto da će duh Mokranjca pobediti i da ćemo pobediti svi koji smo u to verovali. Među takvim bili su dr Dragoslav Dević, Kosta Babić, Zoran Hristić, akademik Dejan Despić... Mnogo nam je svima tada pomagao Negotinac Mića Stefanović, dugogodišnji vispreni sekretar Organizacionog odbora Mokranjčevih dana. Njih sam često hvalila u „Politici” i, istovremeno, kritikovala improvizatore. One koji su umišljali da je Negotin zabita provincija i da u program njegovog festivala može da uđe svašta – kaže Branka Radović.
Kao dugogodišnji pedagog i direktor beogradske Muzičke škole Mokranjac, Branka Radović u Negotin dovodi i svoje đake i đake svih ostalih muzičkih škola u Srbiji koje nose Mokranjčevo ime.
Vreme je da Srbija u Mokranjčevim danima prepozna svoj brend. Branka Radović o tome ubedljivo govori godinama, a kao primer navodi Mocartov rodni Salcburg. Sve je izvodljivo, ako se svi svojski upregnu. I zbog prilike za kulturni turizam.
Izborila se selektorka Branka Radović i za to da 2010. godine u Ministarstvu kulture bude potpisan protokol o sufinansiranju Mokranjčevih dana. I da se ovom festivalu na taj način da prednost nad mnogim drugim našim feštama neuporedivo manjeg značaja. Već svi zapažaju da su programi festivala od tada obimniji i zanimljiviji. Vraćen je sjaj tradicionalnom natpevanju horova. Dolaze takmičari iz svih bivših jugoslovenskih republika, a pobednik je, 2011. godine, bio i hor „Salutaris” iz Belorusije. Te godine 30. godišnjicu dirigovanja proslavila je, praćena ovacijama, i legendarna Darinka Matić Marović, čest i drag učesnik negotinskog festivala.
U poslednje tri godine, u Mokranjčevom duhu, obeležene su značajne godišnjice rođenja Šumana, Šopena, Davorina Jenka... Briljirali su, tradicionalno, Prvo beogradsko pevačko društvo, hor i orkestar RTS-a. U program festivala dobro je uklopljen i čuveni mjuzikl „Kosa“ (u izvođenju glumaca Ateljea 212), bilo je i dopadljivih baletskih predstava i izložbi slika Save Šumanovića, Vladimira Veličkovića, Olje Ivanjicki. Bio je u Negotinu i čuveni londonski gudački kvartet „Brodski“, i ruski hor „Glinka“. Upisano je da je 2011. godina bila rekordna po broju posetilaca: osam hiljada u salama i hiljadu na otvorenom prostoru.
U susret jubilejima 2014. i 2015. godine biće i više obaveza. Treba završiti monografiju o Mokranjcu i film o njegovom životu. Branka Radović volela bi da bude završen i balet na osnovu pisama Mokranjčeve supruge Mice... Ona veruje i da će u jubilarnim godinama Mokranjčevi dani biti upisani u protokol najvećih svetskih festivala. I kaže:
– Sve je, zaista, ostvaljrivo. Treba nam pomoć svih: države, prijatelja festivala, naših ljudi iz dijaspore...
Izvor: Politika
