Na redovnoj sednici udruženja "Dijaspora istočne Srbije" koja je održana u Beču, pitanje sve veće stope kriminala, ali i nerealno veliki porezi na imovinu za sve one koji žive van otadžbine, predstavljeni su kao ključni problemi koji tište brojnu populaciju u rasejanju.
Učesnici ovog sastanka su naglasili da provale u kuće dijasporaca, kao i sve prisutnija prodaja narkotika u Negotinu moraju da alarmiraju lokalnu samoupravu da se što pre zaposli više policajaca na terenu, a zatim i da pravosuđe radi svoj posao.
"Dosadašnja praksa liberalnog odnosa pravosuđa prema kriminalcima izaziva opravdano nezadovoljstvo građana. Takođe, pokazalo se da je dosadašnja praksa odsustva službenika policije na terenu, veoma kontraproduktivna za bezbednost, a kod građana je stvorila strah da kriminalne radnje uopšte prijave", jedan je od zaključka ove sednice.
Kao moguće rešenje koje ne iziskuje mnogo novca predložen je video nadzor sa tihim alarmom koji bi bio povezan sa policijskom stanicom u Negotinu.
Iako učesnici ovog sastanka tvrde da negotinska policija čini sve da ih zaštiti, ipak se moglo čuti i da je ovog leta u Prahovu došlo do incidenta u kome je jedan policajac otvoreno pretio mladiću koji je sa roditeljima došao na odmor.
"Slučaj je poznat u Prahovu, a ovaj omladinac se plašio da odmah kaže roditeljima ko mu je zapretio. U obostranom interesu je da se slučaj reši i saznaju prava istina i pravi razlozi za pretnju ili neumerenu reakciju", istaknuto je na ovom sastanku.
Kao drugi ključan problem za dijasporu istočne Srbije navedeno je nerealno veliko oporezivanje imovine.
Članovi Dijaspore istočne Srbije smatraju da se praksa "dinar na dinar", kada je reč o investicijama u infrastrukturu sela dijaspore, pokazala kao diskriminišuća u odnosu na seoske sredine.
"Projekti u gradskim sredinama finansiraju se bez učešća građana, što nas veoma raduje, ali zašto ta ista praksa ne važi i za seoske sredine kada poreze plaća većim delom seosko stanovništvo? Posebno su takvom odlukom diskriminisane porodice koje žive u sporednim ulicama seoskih sredina, jer zbog malog broja kuća, velika je verovatnoća da te porodice nikad ne mogu da dobiju asfaltirane ulice i priključke za vodu.
Dijaspora je svesna da porezi treba i moraju da se plate. To ne treba niko da im objasni, ali je nerealno da su porezi na kvadraturi imovine veći u opštini Negotin, nego recimo u Austriji ili Nemačkoj. Takođe i ustanovljene zone oporezivanja su veoma diskriminirajuće i kontraproduktivne. Kako mogu meštani sela Urovice ili Vratne da plate istu stopu poreza na imovinu kao meštani Negotina prema Miloševskom putu", pitaju se čelnici ove organizacije i navode da je rezultat ovakve politike sve veći odliv kapitala iz opštine Negotin.
"Životni standard se ne poboljšava povećanjem poreza na imovinu, već procentom građana i firmi koje plaćaju te poreze. Ali, zbog nesigurne i veoma neodgovorne poreske politike u našoj opštini privatne investicije stopirane su do daljeg", tvrde čelnici Dijaspore istočne Srbije.
Učesnici sednice su istakli i problem kada je reč o klasifikaciji obradivog zemljišta.
"U selima dijaspore je ta naknada znatno veća nego u selima sa najvećim brojem stanovništva u matici. Ideja da se poreske stope podignu u selima dijaspore, "jer imaju" je veoma neodgovorna i kontarproduktivna za sve meštane naše opštine, kako u matici tako i u dijaspori. Predlog je da se drastično smanji stopa poreza i uskladi sa onim opštinama u Srbiji koje imaju loše izgrađenu infrastrukturu, poput Leskovca ili Dimitrovgrada."
Izvor: Vesti online
