Koncertna dvorana negotinskog Doma kulture, jedan od prostora na kojima se odvijaju 51. „Mokranjčevi dani“, punih sto minuta bila je pretvorena u palubu nadaleko čuvenih rečnih parobroda sa popularnim velikim pogonskim točkovima sa strane. Trebalo je samo zamisliti, a Beogradski diksilend orkestar (The Belgrade Dixieland Orchestra) i plesni ansambl The Dixie Dance Show su čitavu priču učinili magičnom. Karneval Misisipi (Carneval Mississippi) je obrazovno – umetnički spektakl, u izvođenju osmočlanog Beogradskog diksilend orkestra i predstavlja imaginarno krstarenje parobrodom, na kome se, kao u stara dobra vremena, uz lepu, danas zaboravljenu, vedru i optimističnu atmosferu, izvode probrane, najstarije, najkomercijalnije i najpopularnije kompozicije sa samog početka 20. veka, u to doba pisane kao muzika za ples.
Sve one su pažljivo povezane obrazovnim i atraktivnim tekstualnim vezivnim tkivom, koje se odnosi na istorijske, etnomuzikološke i muzikološke podatke, zanimljivosti i pojedinosti iz ere nastanka savremene popularne muzike. Spektakl Carneval Mississippi je koncipiran tako da, osim članova orkestra uključuje i 12-očlani plesni ansambl The Dixie Dance Show iz Beograda, čiji plesači, u izuzetno lepim kostimima ove epohe, igraju najatraktivnije okretne plesove sa početka 20. veka kao što su charleston, cake walk, black bottom, foxtrot, quick step i slow fox. Libreto ove muzičke predstave nudi veoma retke edukativne podatke o istorijatu džeza, a publika je u prilici da sazna koji su dotadašnji muzički stilovi uticali na nastanak džeza (blues, ragtime, gospel, marching music, work songs), kako je klasična muzika uticala na nastanak ovog muzičkog pravca i koji su istorijski faktori podstakli njegov nastanak; kako zvuči prva ikada snimljena kompozicija sa zvukom džeza, koji su instrumenti korišćeni na početku nove muzičke ere i koji su svetski muzičari glavni predstavnici džez umetnosti.
- U vreme dok je Mokranjac ovde stvarao, na drugom kontinentu nastajao je jedan muzički pravac koji mi večeras sviramo ovde. Taj džez nastao je pored jedne velike reke, Misisipi, čijim zamišljenim parobrodom večeras plovimo – rekao je Vladimir Racković, umetnički rukovodilac Orkestra, bendžoista, vokalni solista, aranžer i muzički producent Orkestra.
Osmočlani Beogradski diksilend orkestar (The Belgrade Dixieland Orchestra), osnovan 2001. godine i jedini je orkestar na Balkanu koji se kontinuirano bavi umetničkim izvođenjem muzičkog pravca Dixieland Jazz i kao takav već punih 15 godina predstavlja jedinstveno umetničko blago naše zemlje. Jedini je džez sastav u zemlji čiji koncertni program ima naglašeno obrazovnu funkciju.
Festivalska publika u Negotinu ovacijama je ispratila koncert Diksilenda, a posebno upečatljiv doživljaj ostavio je glas vrsne džez pevačice Aleksandre Bijelić. Sa naglašenom emocijom pozdravljeno je i učešće kontrabasiste Ivana Maksimovića, čiji je otac kompozitor Dušan Maksimović – Dumaks, bio jedan od onih ljudi koji su se smatrali dušom festivala „Mokranjčevi dani“. Na bis i predlog publike da odsvira nešto iz domaćeg repertoara, Beogradski diksilend orkestar izveo je kompoziciju sa svog albuma „Nacionalno blago“ na kojem su u novom svetlu prezentovali starogradsku i izvornu muziku. Ovaj koncert za koji je vladalo pojačano interesovanje festivalske publike omogućila je Delegacija Evropske unije.
Izvor: Domkulture-negotin.rs
