U 11 osnovnih škola opštine Negotin, četiri gradske i sedam seoskih, ove školske godine upisano skoro 60 prvaka manje nego pretprošle godine
Pad nataliteta, migracije i posebno iseljavanje u zemlje Evropske unije, koje traje decenijama, osiromašili su Negotinsku Krajinu u najvažnijem resursu – ljudskom. Svedočanstvo o demografskom sunovratu u Krajini su sve starija sela sa desetkovanim stanovništvom. Da je situacija krajnje ozbiljna govori i podatak da je u selu Rogljevu u poslednjih pet godina rođena samo jedna beba. Nevesela slika populacionog sunovrata može se ilustrovati i podatkom s početka školske 2016/17. godine. Naime, u 11 osnovnih škola opštine Negotin, u školske klupe je selo samo 240 prvaka, 10 manje nego prošle ili čak 57 manje nego pretprošle godine. Više od dve stotine sedmogodišnjaka upisano je, inače, u četiri gradske osnovne škole, a tek četrdesetak njih u čak sedam seoskih škola, od kojih su mnoge nosioci vekovne prosvetne tradicije u Timočkoj Krajini. Najmalobrojniju generaciju prvaka dobila je OŠ „Momčilo Ranković” u Rajcu, samo pet. Daleko veće i naprednije mesto, Jabukovac i tamošnja škola „Jovan Jovanović Zmaj” ima sedam đaka prvaka.
Prosvetni radnik Daniela Pejčić (videti sliku), član Opštinskog veća opštine Negotin, zadužena za obrazovanje i saradnju sa dijasporom, sa nostalgijom se priseća dana kada je, kako kaže, i sama bila đak Osnovne škole „Stevan Mokranjac” u Kobišnici u kojoj je sedamdesetih godina bilo više od 700 đaka. Već devedesetih ih je bilo upola manje, a danas ova ugledna škola ima samo 114 osnovaca.
- Prvi put u karijeri učitelja dugoj 23 godine imam kombinovano odeljenje prvog razreda i predškolske grupe. Imam 17 učenika, među njima je troje predškolaca. Već posle prvih časova zaključila sam da je rad u kombinovanom odeljenju zahtevniji, jer svakom đaku treba da se posveti pažnja kako bi se sa uspehom realizovao plan i program. Nije mi teško, naprotiv, ali sam kao i sve moje kolege zabrinuta zbog ovakve situacije koja preti da ugasi škole.
Do pre desetak godina u OŠ „Stevan Mokranjac” u Kobišnici, sa područnim odeljenjima u Bukovču i Srbovu, posla je bilo za 12 učitelja. Sada ih je samo četvoro, od kojih je troje njih u matičnoj školi.
- Kobišnica je poznato gastarbajtersko selo, bogato i napredno. Prve generacije iseljenika su ostavljale decu u zavičaju, ali se to kasnije promenilo. Iseljavale su se čitave porodice i danas se retko ko odlučuje na povratak. Dece u selima je sve manje, kao uostalom i u samom gradu. Radili smo jednu analizu i došli do saznanja da nam se u rodni kraj ne vrati ni 50 odsto mladih koji završe studije u Beogradu ili Nišu. Zbog svega toga se ne nadamo boljoj populacionoj slici u skoroj budućnosti - kaže Daniela Pejčić.
Do sticanja statusa akademskih građana potrebno je završiti i neku srednju školu. U opštini Negotin ih ima četiri, od kojih je, ne računajući Srednju muzičku „Stevan Mokranjac”, koja standardno ima popunjene kapacitete, u najboljoj poziciji Poljoprivredna škola sa domom učenika „Rajko Bosnić” u Bukovu.
- Zahvaljujući smerovima koje ima i koje prilagođava potrebama, najveće interesovanje je bilo za veterinarskog i tehničara za farmaceutsko-industrijsku tehnologiju. U Bukovu, na četiri obrazovna profila, uče deca iz Bora, Majdanpeka, Knjaževca i drugih gradova, pa se i ove godine za pomenute smerove tražilo mesto više. Među srednjim, ova škola ima i najviše đaka – 1003. Tehnička škola radi sa odeljenjem manje, baš kao i jedna od najstarijih gimnazija u Srbiji, negotinska, koja je prošle godine izgubila jedno od četiri odeljenja. Iako smo ove upisne godine imali dovoljno zainteresovane dece za dva odeljenja društvenog smera, to se nije dogodilo. Lokalna samouprava je intervenisala i zalagala se za to, ali Ministarstvo prosvete nije uslišilo naše zahteve i potrebe, na našu veliku žalost.
Prema grubim procenama, budući da je školska godina tek počela, u obrazovni sistem u negotinskoj opštini je uključeno oko 5.000 mladih, računajući jedinu predškolsku ustanovu, mrežu osnovnih i srednjih škola i dva odeljenja: Pedagoškog fakulteta u Vranju i Fakulteta ekološke poljoprivrede „Edukons” Univerziteta iz Sremske Kamenice.
Izvor: Politika.rs
