Na arheološkom lokalitetu “Vrelo Šarkamen”, privodi se kraju ovogodišnja kampanja arheoloških iskopavanja i istraživanja u sklopu sporazuma o saradnji Arheološkog instituta u Beogradu i Muzeja Krajine u Negotinu. Ove godine iskopavanja i istraživanja vrše se na prostoru jugoistočnog dela utvrđenja i unutrašnjosti južne i severne kule zapadne kapije. Lokalitet “Vrelo Šarkamen” posetili su i Nadica Vasić, zamenica predsednika opštine Negotin i Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.
Stručna ekipa koju čine dr Sofija Petković, viši naučni saradnik, Arheološki institut u Beogradu, koja je i rukovodilac istraživanja, Gordan Janjić, arheolog, muzejski savetnik u Muzeju Krajine u Negotinu, Marija Jović, master arheologije i Igor Bjelić, master arheologije, ističe da je ovogodišnja kampanja veoma uspešna i da je dosta je urađeno. Po rečima dr Sofije Petković, ima i vrlo zanimljivih otkrića, među njima i dve nove prostorije duž južnog bedema, koji je otkriven u prethodnim istraživanjima:
- Mi ćemo na jesen, tačnije u novembru, raditi i geo-fizičku prospekciju na lokalitetu, pre svega unutrašnjosti, jer nam se čini da u unutrašnosti lokaliteta ima nekih objekata, a to bi samo mogla da bude carska palata. Takođe, samim iskopavanjem severne kule zapadne kapije, koje je još u toku, a završićemo ga do kraja istraživanja, konstatovali smo da je ona spolja oktagona, ali je u unutrašnjosti okrugla, a onda smo otkrili jedan otvor na njenom severnom zidu kao otvor kanala koji nas je potpuno zbunio. Nakon toga smo našli i keramičke cevi, tubuluse, što je potvrdilo da je voda dovođena u kulu, pa je pretpostavka da ona možda nije imala odbrambenu ulogu, već možda reprezentativnu.
Iako je planirano da istraživanja i iskopavanja traju do 2018. godine, dr Petković kaže da je plan ispunjen već ove godine. Nažalost zbog nedostatka sredstava kasni se sa konzervatorsko restauratorskim radovima.
- Naš plan je bio da pripremimo delove utvrđenja za konzervaciju i prezentaciju do 2018. godine, ali ćemo mi to završiti već ove godine. To je jugoistočni ugao utvrđenja sa jugoistočnom kulom, koja je najmarkantniji objekat kada se približavate lokalitetu, ona dominira Vrelskom rekom i na neki način je reper lokaliteta, pokazatelj da ste stigli na Šarkamen. Planirano je bilo i da rekonstruišemo zapadnu kapiju sa dve kule, severnom i južnom, to su osmougaone kule, jer kroz tu kapiju se ide na deo lokaliteta gde se nalazi carski mauzolej, koji je takođe konzerviran i onda imamo tri celine koje su na tom putu posetilaca, juistočni ugao sa kulom, zapadna kapija i mauzolej. Mi završavamo radove na zapadnoj kapiji i nadamo se da će restauratori u narednih nekoliko godina završiti svoj deo posla.
Ukoliko bi lokalitet bio restauiran i konzerviran po planu, za nekoliko godina bi “Vrelo Šarkamen” bila turistička atrakcija, koja bi sigurno privukla veliki broj turista iz Srbije i inostranstva. Za to je potrebno urediti i prilazni put do lokaliteta, ali i obezbediti i zaštititi objekte od upada tragača za zlatom.
- Cilj je da ovaj lokalitet bude turistički valorizovan, da posetioci mogu da dođu do lokaliteta, međutim adekvatnih prilaznih puteva i dalje nema, iako je prošlo 20 godina od prvih istraživanja. Problem je i sa strujom, drvene bandere su dotrajale i u veoma su lošem stanju, a da bismo na neki način zaštitili lokalitet potrebna je dobra rasveta i video nadzor i mi ćemo raditi na tome – ističe Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.
Pre nekoliko dana, nepoznati počinioci su u potrazi za zlatom naneli veliku štetu na lokalitetu.
- Vodotoranj za snabdevanje vodom carske palate je oštećen, nepopravljivo. Konzervatori će vratiti dno kanala na svoje mesto, konstrukciju kamenu kontrolnog mosta u tom bazenu taložniku, ali mi smo izgubili originalne podatke, to znači tačnu visinu, tih delova konstrukcije koje mogu da nam objasne kako je ceo vodotoranj funkcionisao. Takođe, kopači su oštetili i pod južne kule zapadne kapije na dva mesta, to je pod popločan opekama, rimskim tegulama, radeći verovatno metal detektorom koji je registrovao primese metala u rimskim tegulama, koje u sebi sadrže metal, i vrlo često kopači oštećuju građevine od rimskih opeka. Šteta je velika, jer moram da napomenem da je Šarkamen arheološko nalazište i spomenik kulture od velikog značaja za Republiku Srbiju, sa perspektivom da postane i kulturno dobro od izuzetnog značaja i možda uđe na listu UNESKO-a kao palata bliznakinja Feliks Romuliane – kaže dr Sofija Petković i napominje da su sva naša arheološka nalazišta ugrožena, i ona koja su stavljena pod zaštitu i koja se istražuju, a posebno ona koja nisu. Nepokretna kulturna baština odnosno arhitektura se rapidno uništava, jer postoji neka vrsta zlatne groznice.
Ona je uputila i poruku “zlatarima” da ne uništavaju vrednu kulturnu baštinu koja u perspektivi može doneti veliki profit.
- Verovatno u vremenima ekonomske krize, ljudi masovno očekuju da će se obogatiti preko noći, jer će otkriti neku zlatnu riznicu ili zakopano blago i po pravilu, oni potpuno neuki, traže zlato po zidovima. Ja bih se obratila ovoga puta zlatarima da ne uništavaju spomenike kulture i kulturnu baštinu, koji će doneti zlato i koji će se finansijski isplatiti, ukoliko budemo na pravilan način plasirali našu kulturnu baštitnu kroz kulturni turizam. Apelujem na njih da ne traže to zlato u zidovima i da ne uništavaju nešto što će moći u nekoj budućnosti da donese prihod
Ovogodišnja istraživanja i iskopavanja u Vrelu trajaće do 14. avgusta. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije za ovaj projekat opredelilo je ove godine million dinara, dok su Opština Negotin i Muzej Krajine izdvojili oko 400 000 dinara. Osim stručne ekipe na radovima je angažovano i deset radnika.
Izvor: Negotin.rs
