D.C. "Arena" presents clubbing weekend ultimate deejays!

Promo cene svih pića!

Ulaz slobodan.

10-11.09.2010

Veliko otvaranje!

"Osvajači" live!

Ulaz besplatan!

10.09.2010

Međunarodnom trkom na stazi Bukovo iznad Negotina, juče je završen šampionat Srbije na brdskim stazama. Staza na kojoj su vožene tri trke duga je 2.870 metara sa prosečnim usponom od 3.70%. Pored vozača koji su se borili za Šampionat Srbije, ljubitelji brzine i automobilizma bili su u prilici da uživaju i u vožnjama 54 automobilista koji su se borili za bodove u FIA IHC Challenge-u, FIA EHC Cup-u, FIA CEZ Trophy-u, ali i za Međunarodno otvoreno prvenstvo Hrvatske. Tako su se pored vozača iz Srbije na startu pojavili i automobilisti iz Mađarske, Crne Gore, Hrvatske, BIH , Makedonije i Slovenije. 

Trku je otvorio Branko Marković, zamenik predsednika opštine Negotin.

Dragoslav Milić iz Crne Gore u Audiju A4 ubedljivo najbržom vožnjom u drugom penjanju ka cilju, oduševio je više hiljada gledalaca. Na pravcu prema podvožnjaku Milić je doleteo brzinom od 164 km/h i na taj način stavio do znanja konkurenciji da je prvo mesto u generalnom plasmanu rezervisao za sebe.

Drugo mesto u generalnom plasmanu pripalo je Jovanu Aćimiću u prototipu Osela, definitivno najatraktivnijem automobilu na stazi. Dušan Borković u Micubiši Lanseru devete evolucije, najbrži od domaći takmičar, koji je za vodećim posle tri vožnje kasnio sedam sekundi, u automobilu spremljenim za reli.

Darko Božilović u Opel Astri, vrlo raspoložen za takmičenje, osvojio je sedmo mesto u generalnom plasmanu i osigurao prvo mesto u klasi. U Jugićima su najbolji bili Radoslav Vukosavljević u klasi 2 i Miloš Spasojević u klasi 1.

Aleksandar Vidosavljević u Lanča Delti vrlo atraktivnim prolascima tokom vikenda u Negotinu ozbiljno je privlačio pažnju publike, ali nije imao sreće jer je u trećoj vožnji zbog kvara na automobilu morao da odustane.

Boban Bađojić iz Negotina, osvojio je prvo mesto u klasi od 1601 do 2000 kubika. 

Jedino ozbiljnije izletanje u drugoj vožnji, na svu sreću bez posledica, imao je Laslo Hernadi u Micubiši Lanseru, gost iz Mađarske, kojem nisu svojstvene ovakve egzibicije. U blagoj desnoj krivini, pre spuštanja ka nadvožnjaku, izgubio je kontrolu i izleteo sa staze u pravcu šume, i parkirao se u krošnji drveta.

U večernjim časovima u Klubu 501 održan je izbor za 'Mis auto trka' i podeljeni su pehari pobednicima.

Zbog održavanja 3. Međunarodne brdske trke „Negotin G.A.G.A. 2010.“ magistralni put M-24 (Bukovski put) biće zatvoren u sledećim terminima :
petak 03.09. 2010. – u vremenu od 15.00 – 20.00 sati
subota 04.09.2010. – u vremenu od 12.00 – 19.00 sati
nedelja 05.09.2010. – u vremenu od 11.00 – 19.00 sati

Organizatori mole građane da u navedenim vremenskim intervalima ne koriste ovaj putni pravac.

ASK “GAGA Racing Team” iz Beograda, 4. i 5. septembra organizovaće najznačajniju brdsku trku u Srbiji, GAGA Negotin 2010 na stazi “Negotin - Manastir Bukovo”. Pored vozača koji se bore za Šampionat Srbije, ljubitelji brzine i automobilizma biće u prilici da uživaju i u vožnjama automobilista koji bodove žele u FIA IHC Challenge-u, FIA EHC Cup-u, FIA CEZ Trophy-u ali i za Međunarodno otvoreno prvenstvo Hrvatske.

Prema nezvaničnim najavama na stazi od Negotina do Manastira Bukovo, pojaviće se neki od najboljih vozača na brdskim stazama iz celog regiona. Trasa na kojoj će se voziti tri trke u nedelju 5. septembra duga je 2.870 metara sa prosečnim usponom od 3.70%. Kratka, veoma brza staza, ne prašta grešku, a pun gas i maksimalna koncentracija od starta do cilja preduslov su za visok plasman. Svečano otvaranje trke počeće u nedelju u 11.30 sati, a start prve trke je u 12 sati.

PROGRAM TAKMIČENJA


03.09.2010., Petak

03.09.2010.; 15,00-19,00 Verifikacija i tehnički pregled
03.09.2010.; 20,30 Prva sednica Sportske komisije
03.09.2010.; 21,00 Objava nezvanične startne liste za trening

04.09.2010., Subota

04.09.2010.; 07,00-09,00 Verifikacija i tehnički pregled - samo uz prethodnu najavu
04.09.2010.; 10,00 Objava startne liste za trening
04.09.2010.; 12,30 Trening, prva vožnja
04.09.2010.; 10 min po povratku poslednjeg vozača u predstart nakon prve vožnje,
Trening, druga vožnja
04.09.2010.; 10 min po povratku poslednjeg vozača u predstart nakon druge vožnje,
Trening, treća vožnja
04.09.2010.; 30 min posle završetka treće vožnje, objava privremenih rezultata treninga
04.09.2010.; 60 min po završetku treninga treće vožnje, Druga sednica Sportske komisije
04.09.2010.; 20,00 Objava startne Liste za trku

05.09.2010., Nedelja

05.09.2010.; 11,30 Ceremonija svečanog otvaranja takmičenja
05.09.2010.; 12,00 Trka, prva vožnja
05.09.2010.; 10 min po povratku poslednjeg vozača u predstart nakon prve vožnje,
Trka, druga vožnja
05.09.2010.; 10 min po povratku poslednjeg vozača u predstart nakon druge vožnje,
Trka, treća vožnja
05.09.2010.; 30 min posle završetka treće vožnje, objava privremenih rezultata takmičenja
05.09.2010.; 60 min nakon završetka treće vožnje, Treća sednica Sportske komisije
05.09.2010.; 30 min nakon završetka Treće sednice Sportske komisije,Objava konačnih
rezultata takmičenja
05.09.2010.; 20,00 Svečanost dodele priznanja

Dom kulture 'Stevan Mokranjac' Negotin, u susret 45. festivalu, publikovao je mali album 'Mokranjčevi sledbenici'. Promocija ovog izdanja, 9.septembra u okviru predfestivalske večeri, najavljuje početak ovogodišnjih Mokranjčevih dana.

Mali album 'Mokranjčevi sledbenici', plod je višegodišnje aktivnosti negotinskog Doma kulture na okupljanju mladih muzičkih talenata poreklom iz Negotina, koji su svoje obrazovanje započeli u gradu Mokranjca, a nastavili ga širom zemlje i sveta, gde su ostvarili i zapažene umetničke karijere.

Po rečima izdavača, objavljivanje ove publikacije, donosi prvo štampano predstavljanje 47 negotinskih muzičkih talenata i istorijski je trenutak za dalja muzička okupljanja i trajnu vezu Mokranjčevih sledbenika sa Negotinom.

Pismo kidnapovanog Srbina

Mili moji i dragi!

Prvo da vam javim najvažnije: Živ sam! Zatim, još jedna dobra vest: Ne mora da se plati otkup za moje oslobođenje!
Međutim, istina je da se još nalazim kod terorista.
Čuli ste da su me oteli sa građevine u Libanu dok sam radio na mešalici zajedno sa kolegom Spomenkom.
Mogu da vam kažem da je na početku bilo čupavo. Teroristi su nas strpali u džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas, mahali puškama i vikali nešto o Alahu i Džihadu. A onda su sve to snimali kamerom.
Kažem ja Spomenku da će izgleda da traže za nas otkup.
"Onda smo najebali, burazeru", kaže mi Spomenko.
I stvarno, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta poslednja državna zajednica, a još nije došao naš novi ambasador.
Onda su zvali tu našu firmu kod koje smo radili. Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu i da ga mi uopste ne interesujemo.
Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd .
I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena popravio neki njihov rashodovani tenk.
Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.
Spomenko ih je u međuvremenu učio gađanju iz ručnog bacača, on je bio u Vukovaru.
Ja sam im posle očistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni.
A Spomenko im je pokazao neke trikove sa kamuflažom dok smo se krili od NATO pakta. 

I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista.

Plata je bolja nego na mešalici, a bolji su i uslovi. Tako da se ništa ne brinete.
Čim mi istekne ugovor, eto mene kući...

Srdačno, vaš Milivoje.

Стеван Фрицман (1842-1901)

Кнежевина Србија седамдесетих 19. века чини значајан корак на плану даљег развоја здравства и народног здравља. У том смислу значајне послдеице имао је и "Закон о болницама и апотекама" (1867), усвојен на Михољданској скупштини.


Законом се одређује да сваки округ мора да има своју болницу и апотеку. Управа Крајинског округа брзо је одговорила на нови Закон о болницама и апотекама из 1867. године. Већ следеће 1868. отвара прва неготинска болница.

Окружно начелство Крајинског округа одмах после отварања болнице чини све шта је неопходно да се у Неготину отвори и апотека. Концесију за отварање апотеке добио је Словак из Пожуна (Братислава) фармацеут Стеван Фрицман, у лето, тј. 30. јула 1969. године. Исте годиине опрема апотеку, али није успео да је отвори.Зато од Крајинског окружног начелства тражи комисију за преглед апотеке и добијање дозволе за њен рад. Фрицман је добио одговор 17.01.1870. у коме Начелство одговара "да се комисија не може одредити са тога, јер Фрицман није показао средства за овакву апотеку".

Начелство Крајинског округа 18.04.1870. захтева од стручне комисије да изврши преглед фрицманове апотеке. Два дана касније, 20.04.1870., комисија долази у апотеку детаљно је прегледала и дала позитивну оцену и препоруку да апотека испуњава све прописане услове за даљи рад. Овај извештај Комисије Начелства Крајинског округа прихвата и посебним документом и одобрава рад(29.04.1870) прве неготинске апотеке власника Стевана Фрицмана.

Апотека је отворена као и болница у зградама Николе Стојановића-Лучанина. Зграда апотеке је од чврстог материјала, добро је сачувана и на њој се налази спомен-плоча постављена 11.10.1970. поводом стогодишњице неготинског апотекарства (1870-1970). Спомен-плочу поставио је Медицински центар. Зграда апотеке налази се у улици Кнез Милоша (садашњи назив, 2010), која је удаљена од занатске као и трговачке чаршије.

Зграда прве болнице била је још удаљенија од центра града, то је сада (2010) улица Карађорђева, према Мокрању са леве стране. Зграда и данас постоји као приземна кућа, знатно измењеног изгледа. На њој није постављена спомен-плоча.

Одмах после отварања неготинске болнице Стеван Фрицман је почео да снабдева болницу лековима и санитетским материјалом из своје апотеке. Све издате лекове и други материјал плаћа држава, тако што сви идати рецепти за болничке потребе преузима Крајиснки окружни начелник и окружни фозикус израчунава укупну суму новца по месецима и шаље Министарству унтрашњих дела. Тако је Фрицман издао за болницу 104 рецепта за април, мај и јун 1871. године. Укупна вредност лекова је 251 грош. Месечно то је 34 рецепта, а за њих је добијао 83,66 гроша.

Стеван Фрицман је већ после годину дана рада у Неготину покушао да га напусти и одсели у Београд. Заправо, у фебруару 1871. конкурише на место апотекара у Државној хемијској лабораторији код најпознатијег хемичара и фармацеутаФердинанд Шамса. У то време Шамс обавља више функција: управник је Државне хемијске лабораторије, ретаксатор рецепата и инспектор свих апотека. Фрицман није примљен на конкурс. Остаје у Неготину, жени се и тако цео свој радни век остаје у вароши опкољеној ритом, блатом, комарцима, без здраве воде и ваздуха. Исто се десило и његовом тасту Др. Патрицију Черњују Окружном физикусу Крајинском.

Комбинација апотекара Фрицмана и Др. Черњија као Окружног физикуса врло је занимљива, јер убрзо то постаје однос таста и зета. То је посебно значајно за Фрицмана који је главни снабдевач болнице својим лековима.

Фрицман и даље ради за болницу. У јулу, августу и септембру (1871) неготиснкој болници предаје лекове са 172 рецепта у укупној вредности од 386 гроша. За неготинску болницу фрицманова апотека испорулује све већи број лекова и разног санитетског материјала. Тако је Фрицман за шест месеци (од маја до октобра), 1875. издао 686 рецепата у вредности од 1606 гроша чаршијска. Сума од 1606 гроша је вредност која се добија када се од укупне вредности лекова одбије 30% за државу. Укупан број рецепата за болницу износи 593.

Подаци о Стевану Фрицману у архивској грађи Архива Србије скоро су искључиво подаци о рачунима око издавања рецепата и лекова за Окружну болницу у Неготину.

Апотека Ст. Фрицмана дуго је била једина у Крајинском округу, после је било много зато је Фрицман узимао апотекарске практиканте, као што је 1876. био Антон Халуб. Касније 1888. код Фрицмана је радио као администратор апотеке Рудолф Бане, који је раније радио у јагодинској апотеци (1876) са својих 18 година.

Стеван Фрицман својим радом уз помоћ својих сарадника и свог таста Др. Черњија стиче значајан капитал. То му омогућава да направи лепу и велику кућу са великом, и у Крајини, јединственом баштом, разноврсног растиња, које не постоји у Крајини.. Неговао је многе биљке неопходне за справњеље лекова.

Дошавши у Неготин 1869. Стеван Фрицман је прво упознао крајинског окружног физикуса (лекара) Др. Патриција Черњија Чеха из Шлеба. Постали су блиски пријатељи, а убрзои родбински повезани-Фрицман се жени Черњијевом кћерком Еди.

О породици Стевана Фрицмана и његовој кући пише Ср.Ј. Стојковић у својој путописној књизи: На лепом српском Дунаву-од Београда до Радујевца из 1892. а штампана 1893. године. У једном делу књиге говори се о тродневној прослави откривања споменика Хајдук Вељка Петровића. Аутор књиге Ср. Стојковић боравио је у кући Стевана Фрицмана и записао своје утиске. Идући ка фрицмановој кући:"Калдрма је била усијана од силне жеге. И авлија с баштом, и кућа, на први поглед одаваху леп и однегован укус домаћинов. Ми се дивљасмо брижљиво уређеној градини, засађеној добро однегованим биљем и цвећем; ту беше доста тропског биља и лепих егземплара четинара; беше и разноврсног воћа особите врсте. Кривудаве алије и хладовитости павитњаци примамљиваху нас к'себи. И кућа фрицманова била је тако исто лепа, укусно и богато намешетан; и ми у њој, поред меких фотеља и клавира, поред дебеле хладовине, нађосмо срдачан дочек.

Госпођа, родом Неготинка, лепа и елегантна појава-беше одиста врло љубазна. И домаћин, иако по рођењу странац, Словенин (Словак) природио се у Србији већ толико да српски мисли и осећа; његова спољашност већ изазива симпатије, а понашањем својим веома придобија човека. Њега сви Неготинци знају као "ваљана" човека, који је угледан и примеран грађанин, који с пуно пожртвовања предусреће и потпомаже сваку корисну установу, и редовно суделује у сваком патриотском предузећу (акцији) и покрету.

Ту, за столом, поред кафе и десерта, поред чаше изврсна вина крајинскога, поред неколико лепих Мокрањчевих песама, ми се у кући фрицмановој задасмо више од једног часа".

О фрицмановој породици постоје још нека, непроверена сведочења.

Наводи се како је у дворишту фрицманове куће стојао високи јарбол на коме су сеповремено лепршале заставе србије и Аустро-Угарске. То се обично дешавало у време неких државних или верских празника или у време посете значајнијих путника из Аустро-Угарске на путу у Видин и Турску. Код Фрицманових су свраћале и значајне личности из других држава.

Говорило се да је Фрицман нека врста незваничног Аустро-Угарског конзула или аташеа. Да ли је кућа Фрицманових била само пријатно свратиште уморних путника или је била и место у коме су се прикупљале и бележиле информације о политичким, војним и здравственим приликамау Турском царству и Балкану још увек није познато и истражено.

Када је Стеван Фрицман дошао у Неготин 1869. Србија има статус аутономне наследне Кнежевине са врло широком самоуправом без турског присуства. Неготин је значајна тачка на сувоземном и речном путу према Видину и Турској. Неготин је центар крајинског округа, војни, привредни, просветни и духовни центар епархије.

У Неготину Фрицман затиче неке значајне установе у друштвеном и културном животу.

Од 1853. у Неготину делује Позоришно певачка дружина, неготинско читалиште, Крајинско окружно начелство на челу са начелником генералом Ранком Алимпићем, колектив неготинске гимназије и основне школе, неготинско свештенство и црквени суд Неготинске епархије. Ту су и колективи неготинске болнице и радујевачког карантина, као и официри крајинске војне команде. Био је то значајан слој грађанске класе заједно са занатлијама и трговцима, класе која је била носилац напредних друштвених промена.

Стеван Фрицман је постао члан Позоришно-певачке дружине, а касније и Неготинског певачког друштва. То су друштва која су значајно утицала на друштвено-забавни и културни живот неготинске вароши друге половине 19. века. Поред музичких представа упражњавале су се позоришно-рецитаторске приредбе. Градска посела и балови комбиновани са музиком и декламовањем. Фрицман је и активни учесник у културном животу града, али и значајни добротовор многих друштава и њихових културних и хуманитарних акција.

Стеван Фрицман је први неготински апотекар, међутим када се види делокрухжг његових привредних интересовања,онда се стиче утисак да је он пре свега био привредник који се узгред бавио апотекарством. Радећи у Неготину Фрицман је био сведок појаве епидемија разних болести. Није била тајна ни за лаике зашто у Крајини доминирају стомачне болести. Најважнији узрок тих болести био је недостатак здраве пијаће воде и здравог ваздуха. Идеја о изградњи водовода у Неготину настала је још 1844. али ће њена реализација бити остварена тек 1887. Тачније, после неколико епидемија колере у Неготину, донте је одлука 1885. о изградњи водовода. Њени главни покретачи били си апотекар Стеван Фрицман и Окружни физикус Др. Димитрије Милићевић као Окружно начелство.

Својим хемијским анализама Фрицман указао на примере нездраве воде у вароши пуне хлора и азотних једињења. Затим је извршио и хемијску анализу два најближа извора здраве пијаће воде са богатог извора Барбарош код села Душановца и изворске воде на ближем брду Бадњеву. Узорци воде са оба извора и резултати њихове анализе послатесу управнику Државне хемијске лабораторије и инспектору свих апотека Фердинанду Шамсу у Београду. У његовом одговору о извршеној анализи воде стоји да није баш поптуно урађена, али је ипак добра из које се види повољан квалитет обе изворске воде. Фердинанд Шамс је на основу увида хемијске анализе воде, богатства самог извора и конфигурације терена према Неготину препоручио да се водовод гради и користи воду са извора Барбарош. Стеван Фрицман, физикус Димитрије Милићевић и Окружно начелство донели су ипак другу одлуку да се као извор за градски водовод користи бадњевски извор. Вероватно зато што је знатно ближи Неготину, па тиме и трошкови изградње су знатно мањи. Радови на изградњи водовода успешно су завршени и здрава изворска вода са брда Бадњева потекла је у градским чесмама 6.11.1887. године. Био је то значајан и историсјки догађај, веома значајан, на плану побољшања здравствених услова живота Главна свечаност пуштања водовода у рад одиграла се у центру града испред цркве Св. Тројице. Стеван Фрицман и окружни физикус Др Димитрије Милићевић могли су да врло задовољни напуне чаше бадњевском водом из чесме код цркве и наздраве као да је у питању божанско пиће нектар са Олимпа.

Тако су Неготинци од 1887. могли да користе здраву и укусну изворску воду. Био је то само први део идеје и плана о здравој пијаћој води у свакој градској кући. Други део водоводне приче односи се на изградњу градског водовода који ће много касније бити остварен.

У време изградње неготинског водовода (1885-1887) Стеван Фрицман се бавио и пословима финансијске природе. Крајем 19. века Неготин још увек нема ниједну кредитну установу која би могла да својом кредитном политиком подстакне бржи привредни развој вароши и Неготинске крајине.

Прва кредитна установа настаје захваљујући веома предузимљивом апотекару Стевану Фрицману. Он успева да преко Окружног начелства и Министарства народне привреде добије дозволу за оснивање Прве неготинске штедионице. Оснивачка скупштина одржана је 18. и 19. јнауара 1887. и то у Хотелу Гранд између старе и нове цркве. Скупштини присуствује и комесар Министарства народне привреде. За председникаШтедионице изабран је Стеван Фрицман, а потпредседника Стојко Здравковић, ту су и шест чланова управног одбора.

У почетку рада Неготинска штедионица успешно послује. У првих шест месеци остварује добит од 76.726,21 динар. Убрзо штедионица допуњава свој статут и одобрава кредите на непокретности, зидање зграда и за комисионе послове. Од 1891. многи акционари штедионице критикују управу штедионице и начин њиховог обавештавања чланства о свим финансијским пословима. јавила се сумња у исправност радаШтедионице. Управи је изгласано неповерење. Приликом новог формирања управног одбора за председника Штедионице највећи број гласова (165) добија Стеван Фрицман. Ни нови Управни одбор повратио поверње својих акционара. Претпоставља се да Неготинска штедионица престала са радом у последњим годинама 19. века.

Крајем 19. века у Србији се, као и у Европи, појављује филоксера, која је у великој мери уништавала винограде и тако драстично смањивала производњу виан у целој Европи. Да би се у крајинском виногорју виногради обновили и оживела производња вина виноградари су решили да оснују једно винарско предузеће, тј. винарску задругу. За председника Крајинске винарске задруге као акционарског удружења грађана, изабран је Стеван Фрицман апотекар и предузетник. Правила задруге су одобрена 1889. а задруга је основана 1890. године.

Винарска задруга закупљује од Општине Неготин преко 20 хектара земље за нове винограде. Настале су тешкоће код засада виноелозе која се у високим проценту одмах сушила. Зато Винарска задруга шаље стручњаке у Арод, Вршац и друге градове, тамо и сам Фрицман одлази 1895. и доводи два страна стручњака. Винограде Крајинске винарске задруге Стеван Фрицман показује свом познанику и госту путописцу Феликсу Каницу. Из више разлога задругу су пратиле финансијске тешкоће.Имала је велике дугове код Неготинске штедионице. Значајнији профит задруга остварује тек после десет година њеног деловања-1900. и 1901. године. Било је то касно за председника Крајинске винарске задруге Стевана Фрицмана, јер је изненада 10.05.1901. умро у Београду.

Стеван Фрицман на самом крају 19. века оснива још једно акционарско друштво: Неготинску акционарску индустријску задругу, 1899. године. Називали су је Неготинском задругом за оснивање пиваре. покретач за њено оснивање опет је био Стеван Фрицман и неки чланови управног одбора Неготинске штедионице као и неколико нових личности. У оснивачкој групи били су, поред Фрицмана, Станоје Нешић, Ђока Душановић, Димитрије Димитријевић, Димитрије Сечански, Димитрије Станојевић, Никола Димић, Сретен Манојловић, Цветко Јовановић, Илија Анђелковић, Јосиф Ђорђевић, Ђорђе-Ђока Лазаревић и Лазар Нинић.

Неготинска акционарска индустријска задруга могла је да почне са радом већ у септембру 1899. јер су јој Правила рада одобрена 28.8.1899. године. Убрзо се одржава збор акционара-71 члан са 556 акцијау вредности од 27.800 динара. Први задатак Задруге био је откуп постојеће пиваре предузетника Ђорђа-Ђоке Лазаревића. Пивара је откупљена и одмах почела са радом.

Резултати рада пиваре нису били повољни, остварена добит је била у главном скромна. То су моглида виде акционари на својим годишњим скупштинама. У 1901. години чиста добит била је само 1.917 динар. Број акционара почео је да се смањује, јер остварена добит све до 1903. није дељена акционарима. То је урађено тек на шестој скупштини акционара 1904. годин, а добит је исплаћена за 1901, 1902 и 1903. годину. Скромну зараду пивара остварује и у 1906. Укупно 2.121 динар. Са сличним успехом неготинска пивара наставља свој рад и у времену после 1906. године.

На месту неефикасне Неготинске штедионице група неготиснких трогавац и других привредника оснива Крајинску банку 1901. године. одлука је донета на јавном збору 22.4.1901, а док су Правила акционарског друштва Крајинске банке потврђена и одобрена 20.8.1901. године. То је био почетак радакрајинске банке у њеном оснивању и раду Стеван фрицманне учествује, јер је 10.5.1901. године преминуо.

Стеван Фрицман је рођен 1842. у Аустријскоом царству, тј. у Словачкој, у њеном главном граду Пожуну (Братислава). Школовао се у месту Модор, фармацију завршава на Бечком универзитету са врло добрим успехм. Од страних језика, поред матерњег словачког, говори и пише немачки и српски. Римокатоличке је исповести. У Неготин долази у 27. години, тј. 1869. године. Фрицман је једна од ретких странаца који су цео свој радни век провели у Неготину. На предлог Начелника Крајинског округа Саве Ђуковића 4.6.1900. године одликован је орденом Св. Саве V реда. Раније је већ добио одликовање Таковског крста V реда.

dr Đorđe Stanojević (1858-1921)

Đorđe Stanojević rođen je u Negotinu 7.aprila 1858.godine gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a zatim više razrede gimnazije i Veliku školu završava u Beogradu. Na visokoj školi studirao je na Prirodno-matematičkom odseku gde je pokazao vanrednu sklonost i nadarenost prema prirodnim naukama, zbog čega ga je nakon završenih studija 1881. godine tadašnji ugledni profesor Kosta Alković zadržao za asistenta pripravnika na katedri za fiziku. Tu je ostao i radio do 1883. godine, a po položenom profesorskom ispitu iz fizike, mehanike i astronomije, Ministarstvo prosvete postavilo ga je za profesora fizike u Prvu beogradsku gimnaziju.

Zbog svojih rezultata koje je postigao, od strane Pariske opservatorije dobio je poziv da učestvuje u naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca i to u Petrovsku gde je učestvovao u proučavanju potpunog pomračenja sunca, a dve godine kasnije i u drugoj naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca i termičkog spektra u Sahari.
Po povratku u zemlju 1887. godine postavljen je za redovnog profesora fizike i mehanike na Vojnoj akademiji, a 1893. godine za redovnog profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi u Beogradu. U burnim ratnim godinama 1913. postao je rektor Beogradskog univerziteta i na tom položaju ostao je sve do svoje smrti 24.decembra 1921. godine.
Stanojevićevo interesovanje za elektroniku i uspostavljeno tesno prijateljstvo sa Nikolom Teslom prilikom njegove posete Srbiji 1892. god. dalo je dva krupna rezultata: prvo-napisao je u mnogo čemu do danas neprevaziđeno delo o ovom gigantu nauke (Nikola Tesla i njegova otkrića, Beograd,1894.godine), drugo- što se izborio za uvođenje električnog osvetljenja u Beogradu, umesto predloga koji je išao od hemičara da se Beograd osvetli gasom.
Đorđe Stanojević, vođen idejom i mislima da ekonomski i kulturno zaostaloj Srbiji, treba pomoći u njenom razvoju i modernizaciji, odpočeo je da u praksi sprovodi ogromno Teslino naučno delo iz oblasti električne energije. Latio se ni malo lakog posla da projektuje i gradi hidroelektrane po Srbiji. Prve hidroelektrane uradio je u Užicu na Đetinji i Leskovcu na Vučju, a zatim u Nišu na Nišavi, Velikom Gradištu na Peku, Vlasotincu na Vlasini, Ivanjici na Moravici, Zaječaru na Timoku.
Uradio je projektni zadatak i za izgradnju hidroelektrane u Čačku.Izgradnjom ovih hidroelektrana, Đorđe Stanojević, po nekima je bio pionir elektrifikacije u Srbiji, po nekima otac, ali sigurno da je prvi u Srbiji uveo najveće civilizacijsko dostignuće od pojave vatre do el. energije i uveo Srbiju u red prvih zemalja u korišćenju el. energije i njhovih prednosti u modernizaciji industrije i kulturi življenja.
Imao je veliki broj prijatelja i saradnika, među kojima treba pomenuti Stevana Stojanovića Mokranjca, velikog srpskog kopozitora, Paju Jovanovića, velikog srpsog slikara, Jovana Jovanovića Zmaja, velikog srpskog pesnika, velike srpske naučnike: Mihajla Petrovića-Alasa, Jovana Cvijića, Simu Lozanića, od političara Nikolu Pašića i veliki broj profesora sa Velike škole i Vojne akademije.
Pri kraju života celokupnu nepokretnu imovinu u svome rodnom gradu Negotinu, zaveštao je kao legat Negotinskoj gimnaziji, da bi se od prihoda školovao jedan talentovan i jedan siromašan učenik.
Način na koji je radio, veliko poznavanje struke, ozbiljnost i čestitost u radu, ostavili su trajni trag na rad Đorđa Stanojevića, a njegov doprinos razvitku Srbije, označava novu eru ne samo u privrednom već i opšte kulturnom pogledu, s toga sa pravom možemo reći da je sin ovog tla i ponos ovog grada.

Stevan Stojanović Mokranjac (1856-1914)

Svakako najznačajniji i svakako najpoznatiji srpski kompozitor. Rođen je u Negotinu u Istočnoj Srbiji, a najveći deo života proveo je u Beogradu. Umro je kao izbeglica u Skoplju na početku Prvog svetskog rata. Mladi Mokranjac je tokom redovnog školovanja u Negotinu, Zaječaru i Beogradu pouke o muzici dobijao površno i neredovno. Ipak, imao je prilike da sluša raznovrsno narodno pevanje i crkveno pojanje, tada još izuzetno živo u usmenoj tradiciji. Gimnazijsko školovanje nije mu bitno olakšalo sticanje znanja o muzici. Uz podršku i pomoc Prvog beogradskog pevačkog društva i uz državnu stipendiju, studije muzike je započeo u Minhenu (1879), a nastavio i dovršio u Lajpcigu i Rimu. Po povratku u Beograd (1887), kao vec obrazovan muzičar, postao je dirigent crkvenog hora Kornelije Stanković i Prvog beogradskog pevačkog društva.

Za Beogradsko pevačko društvo, koje je pod njegovim rukovođenjem ispisalo zlatne stranice svoje istorije, ostaće vezan do kraja života i kao dirigent i kao kompozitor. Samo popis najznačajnijih gostovanja ovog ansambla: Solun, Skoplje, Sofija, Carigrad, Plovdiv, Budimpešta, Petrograd, Nižnji Novgorod, Moskva, Kijev, Berlin, Drezden, Lajpcig, Dubrovnik, Cetinje, Sarajevo, Mostar, Split, Šibenik, Rijeka, Trst, Zagreb, Velika Kikinda, Subotica i Sremska Mitrovica, pruža upečatljivu sliku o ozbiljnosti i osmišljenosti delovanja Društva i njihovog stalnog dirigenta Stevana Mokranjca. Na koncertima su, pored dela domaćih i stranih kompozitora, najviše izvođene Mokranjčeve kompozicije, često i pisane za datu priliku. Kao kompozitor Mokranjac je dosledno išao putem negovanja nacionalnog muzičkog stila, koji je u srpskoj muzici polovinom XIX veka započeo Kornelije Stanković. Sa podjednakim žarom i na polju svetovne i na polju crkvene muzike. Realistički je sagledao prilike u Beogradu i tadašnjoj Srbiji, pa se opredelio za horsko “a capella” stvaralaštvo, koje je u toj sredini imalo i slušaoce i izvođače.
Crkvenom pojanju je bio posvećen celog života. Slušao ga je i učio još kao dete u negotinskoj crkvi. Na njegovom beleženju je radio više od jedne decenije, a rezultat toga su tri obimne knjige notnih zapisa. Na osnovu tradicionalnih napeva pisao je horsku duhovnu muziku od studentskih dana do kraja života. Na temeljima narodne umetnosti stvorio je muzička dela neprolazne vrednosti: petnaest Rukoveti, Liturgiju Svetog Jovana Zlatoustog, Kozar... a delujući kao dirigent izveo ih je u mnogim gradovima Evrope.

Hajduk Veljko Petrović (1780-1813)

Veljka , rođenog u Lenovcu kod Zaječara , njegov nemirni duh još 1803. godine vodi u hajduke. Četovao je sa poznatim harambašom Stanojem Glavašem , sa čijom se rođakom Marijom kasnije i oženio i imao dvoje dece. U početku Prvog srpskog ustanka Veljko je ratovao sa Stanojem Glavašem, Ðušom i Vujicom Vulićevićem. Uz dozvolu Sovjeta, 1807. godine, diže na ustanak svoj rodni kraj, Crnu reku. Lična hrabrost i junaštvo od Veljka vrlo brzo čine jednog od najvećih srpskih heroja o kome se pesme pevaju i već za života ga uvode u legendu. Karađorđe ga imenuje za vojvodu i poverava mu da čuva Banju, a kasnije i Negotin gde je junački poginuo braneći Krajinu od Turaka. Hajduk Veljko Petrović, vojvoda Krajinski, čuva istočnu granicu Srbije, obezbeđuje red i mir u Krajini, utvrđuje Grad i šančeve oko njega. Na taj način Negotin dobija značajnu ulogu u obezbeđenju srpske granice prema turskoj vidinskoj armiji.

Međunarodni položaj Srbije 1812.godine, nakon što Rusija završava rat protiv Turske mirom u Bukureštu, sve se više komplikuje. Turci nude Srbima amnestiju pod uslovom da stanje u Srbiji bude kao pre ustanka. Medutim, Srbi ne žele ponovo Turke u svojim gradovima, već traže autonomniju od Porte i tako rat postaje neizbežan. Posle prvih sukoba sa Turcima početkom 1813.godine, Veljko je sa svojom konjicom prodro do Vidina i zaplenio dosta stoke. Medutim, Turci su već pripremili napad na Krajinu. Početkom jula 1813.godine, kod sela Bukovča, dolazi do prvog većeg boja u kome je Veljko sa svojim bećarima do nogu potukao deo turske vojske. Posle tri dana velika turska vojska je prešla Timok i uputila se ka Negotinu.
Uprkos savetima mnogih da bi sa raspoloživom vojskom, koja je brojala manje od tri hiljade ljudi naspram 16.000 Turaka, Krajinu mogao uspešnije da brani sa okolnih brda, Veljko, ipak, odlučuje da Turke sačeka u utvrđenom Negotinu. Svakoga dana je Hajduk Veljko izlazio u susret Turcima i sa neiskazanom hrabrošcu se sa njima tukao, ali nadmoćnija turska vojska je, ipak, uspela da se održi i da se oprezno primakne utvrđenom Negotinu. Uzalud je Veljko svake noći jurišao u turske redove i borio se nadljduskom snagom, vreme je ovoga puta radilo za Turke. Višednevna opsada Negotina potpuno je iscrpela njegove branioce. Municija je bila pri kraju, a pomoć nije stizala. Za to vreme Turci su bili sve bliže Veljkovim šančevima i neprekidno su tukli topovima negotinska utvrđenja. Gorele su i u plamenu nestajale negotinske brvnare, tresla se Baba Finka od turskih đuladi, rušile su se drvene kule. Pričalo se da je Veljko naredio da se pokupe sve metalne stvari, tanjiri i kalajna kandila i da se pretope u pušcanu municiju, pa je na kraju i talirima (metalni novac) punio topove kada su Turci negde učinili juriš.
Devetnaestog dana odbrane, 18. jula 1813.godine, poginuo je Hajduk Veljko na Abraševom šancu, u trenutku kada je bodrio svoje borce da istraju. Tursko đule okončalo je život proslavljenog Krajinskog vojvode. I uzalud su njegovi najbliži saborci pet dana krili njegovu smrt. Vojska je vrlo brzo osetila da je Veljko poginuo i preko noci, kroz negotinski rit, pobegla u Poreč. I, kako je to zapisao Vuk Karadžić: ”Vrlo brzo ceo onaj kraj, a potom i sva Srbija pozna da Veljka nema”. Ostao je njegov životni moto "Glavu dajem, Krajinu ne dajem". Mokranjac mu je posvetio VI rukovet.

Free Traffic Exchange!

Promocija sajta se vrši pomoću trampe ili razmene. Vi vidite tuđi sajt, uz to da on vidi vaš sajt. To se radi preko posredničkih TE (Traffic Exchange) sajtova. Ovo je besplatno za oboje, ali da bi se TE sajtovi održali oni nude razne povoljnosti za one članove koji plaćaju članarinu. Osnovno članstvo je besplatno, ali je poželjno ići na plaćeno članstvo. Da bi se ovde ostvarila net zarada treba da se vrši reklama sajta nekoga koji te za to plaća. Ako imaš svoj sajt ovde ga možeš promovisati trampom na TE sajtu da ga prikazuje, ali uz uslov da i ti vidiš tuđe sajtove. Na nekim TE sajtovima kao i na PTC sajtovima može da se zaradi smo gledanjem tuđih sajtova. Ipak, osnovna namena im je promocija sajtova i osnovni prihod sakupljaju od onih koji plaćaju za svoju reklamu. Da bi se privuklo što više posetilaca, svaki TE sajt ima referalni sistem, tj. nagrađuje onog člana koji dovede novog člana time što mu daje više kredita za prikaz svog sajta ili procenat od zarađene sume novog člana. Zato svaki član TE sajta ima svoj referalni link koga bi on trebalo da što više plasira i prikazuje na drugim sajtovima, forumima, blogovima i bilo gde gde se očekuje dosta posetilaca, ali treba paziti da li je to i ciljna grupa ljudi koje interesuje sadržaj dotičnog sajta. Mnogi TE sajtovi nagrađuju svoje članove ako nadju novog oglasivača, tj. klijenta koji plaća za promociju svog sajta.

Postoje TE sajtovi koji prikazuju vaš sajt posetiocima određenih regiona ili država. Pošto su TE sajtovi na stranim jezicima i to prvenstveno engleskom i namenjeni posetiocima svog govornog područja, ova mogućnost je dobrodošla za reklamiranje sajta na našem području, ali uz uslov da ima i posetilaca tog sajta sa našeg područja. Za promociju našeg sajta tj. sajta na našem jeziku sa sadržajem koji je interesantan za posetioce sa našeg govornog područja rešenje je reklama na "našem" TE sajtu, kakvih za sada nema. Kod nas se reklamiranje sajtova još uvek vrši banerima ili linkovima na renomiranim i dobro posećenim sajtovima ili plaćenim kampanjama na poznatim pretraživačkim sajtovima.

Na žalost, iz ličnog iskustva znam da postoje i sajtovi koji lažu, tj. u statistici pokazuje da ste dobili 67 poseta od njih, a vama je isti broj posetilaca isto kao kada ste se prijavili. Na sreću, postoje i oni koji su sasvim fer i njih ću stavljati ovde. U slučaju da znate i vi za neki TE sajt koji je fer i može da nam koristi slobodno stavite svoj referalni link, neće biti obrisani.

PREDFESTIVALSKO VEČE

ČETVRTAK 9. SEPTEMBAR
19 sati MALA SCENA BIOSKOPA 'KRAJINA'

Zvuci Mokranjčevih sledbenika
Promocija albuma Mokranjčevi sledbenici
Moderator: mr Aleksandra Paladin, muzikolog
Ognjen Grčak, gitara

PETAK 10. SEPTEMBAR
17 sati MOKRANJČEVA RODNA KUĆA

Svečano otvaranje Festivala
Pozdravna reč: dr Vlajko Đorđević,
predsednik opštine Negotin
Beseda: Bora Dugić
Festival otvara Nebojša Bradić,
ministar kulture Republike Srbije
VI Rukovet - Stevan St. Mokranjac
Zajednički nastup - učesnici Natpevavanja,
Hor Crkve Svete Trojice i
Hor MŠ Stevan Mokranjac, Negotin

18 sati GALERIJA DOMA KULTURE
Slike
Izložba slika Vladimira Veličkovića

19 sati DOM KULTURE
Natpevavanje horova
1. Hor Stanko Dragojević, Crna Gora
Dirigent: Ilija Dapčević
2. Hor Tone Tomšič, Slovenija
Dirigent: Sebastijan Vrhovnik
3. Hor Josip Štolcer Slavenski, Hrvatska
Dirigent: Senka Bašek - Šamec
4. Hor Stiv Naumov, Makedonija
Dirigent: Ljubomir Trifunovski
5. Hor Musica Humana, Srbija
Dirigent: Birkaš Janoš
Obavezna kompozicija
Stevan St. Mokranjac: Statija treća



SUBOTA 11. SEPTEMBAR
11 - 22 sata GRADSKI TRG
Izložba Etno baština istočne Srbije
Organizatori: RARIS, GTZ-KWD, MPŠV i
Turistička organizacija Negotin

12 sati MOKRANJČEVA KUĆA
Naučna tribina
Duhovna muzika Mokranjca
Predavač: dr Ivana Perković
Moderator: dr Sonja Marinković

19 sati GALERIJA DOMA KULTURE
Izložba slika
Eho muzike - 11. Likovna kolonija Vratna

20 sati DOM KULTURE
Antologija srpske solo pesme
Dragana Jugović del Monako, mecosopran
Katarina Jovanović, sopran
Aneta Ilić, sopran
Vladimir Andrić, bariton
Organizatori: Mokranjčevi dani i
Udruženje kompozitora Srbije

22 sata CRKVA 'SVETE TROJICE'
Duhovna muzika
Prvo beogradsko pevačko društvo
Dirigent: Svetlana Vilić

NEDELJA 12. SEPTEMBAR
Niti tradicije - MOKRANJE

11 sati CRKVA 'SV. TROJICE' u Mokranju
Prvo beogradsko pevačko društvo
Dirigent: Svetlana Vilić

12 sati CRKVA 'SV. TROJICE' u Mokranju
KUD Stevan Mokranjac, Negotin
KUD Mokranjac, Mokranje

20 sati DOM KULTURE
Posvete Negotinu i Mokranjcu
Akademski hor Collegium musicum, Beograd
Dirigent: Darinka Matić-Marović

22 sata DOM KULTURE
Simfonija duha i daha
Bora Dugić, frula
Gost: Jelena Tomašević

PONEDELJAK 13. SEPTEMBAR
12 sati MALA SCENA BIOSKOPA 'KRAJINA'
Šumanu u čast
Udruženje muzičkih umjetnika Republike Srpske

19 sati MALA SCENA BIOSKOPA 'KRAJINA'
Hor Ipavska, Vipava - pobednik Natpevavanja 2009.
Premijera kantate Svetli grobovi
Kompozitor Dejan Despić, poklon Festivalu
Dirigent: Matjaž Šček

20,30 sati DOM KULTURE
Kosa, mjuzikl
Režija: Kokan Mladenović
Atelje 212 - Beograd



UTORAK 14. SEPTEMBAR
10 sati Arheološko nalazište 'VRELO' Šarkamen
Obeležavanje 175 godina od rođenja
kompozitora Davorina Jenka
Promocija 26. broja časopisa Buktinja
Hor Ipavska, Vipava
Dirigent: Matjaž Šček
Organizatori: Mokranjčevi dani i
Krajinski književni klub Negotin

19 sati DOM KULTURE
Dva veka od rođenja Roberta Šumana
Klavirska muzika
Sara Vujadinović, Uki Ovaskainen i
klavirski duo Dejan Subotić i Tea Dimitrijević
Organizatori: Mokranjčevi dani i
Jugokoncert Beograd

20,30 sati CRKVA 'SVETE TROJICE'
Svenoćno bdenije - Sergej Rahmanjinov
Hor Radio-televizije Srbije
Dirigent: Bojan Suđić

22 sata MUZIČKI PAVILJON Gradski park
Etno zvuci i odjeci
Kamerni ansambl Rakija, Norveška

SREDA 15. SEPTEMBAR
12 sati MOKRANJČEVA RODNA KUĆA
Zepter Book predstavlja
Partitura – skriveni svet tišine i
zvuka u romanima T.Mana i H.Hesea
Autori: dr Slobodan Lazarević,
Aleksandra Đurić i dr Branka Radović

19 sati MUZIČKA ŠKOLA 'STEVAN MOKRANJAC'
Dva veka od rođenja Frederika Šopena
Mladi laureati
Milica Bovan, Momčilo Petrović i
Luka Mihailo Jović
Organizatori: Mokranjčevi dani i
Jugokoncert Beograd

20 sati DOM KULTURE
Dame pevaju džez
Big Bend Radio-televizije Srbije
Solisti: Biljana Krstić,
Lena Kovačević i Svetlana Palada
Dirigent: Ivan Ilić



ČETVRTAK 14. OKTOBAR
20 sati DOM KULTURE
Lenjingradski akademski hor Glinka,
Sankt Peterburg
Dirigent: Vladislav Černušenko

oko 22 sata Svečanost zatvaranja Festivala
Dodela priznanja
pokroviteljima 45. Mokranjčevih dana
Završna reč: dr Branka Radović,
selektor Festivala
Festival zatvara: dr Vlajko Đorđević,
predsednik opštine Negotin

Wikileaks razvija nepogodnu za cenzurisanje wiki web stranicu koja služi za bezbedno masovno objavljivanje i analizu poverljivih dokumenata ('leak' = objaviti neku poverljivu informaciju bez zvanične dozvole). Naš primarni interes je raskrinkavanje totalitarnih režima u Aziji, bivšem sovjetskom bloku, podsaharskoj Africi i Bliskom Istoku, ali očekujemo da budemo od koristi i stanovnicima ostalih regiona koji žele da obznane nemoralno ponašanje svojih vlada i korporacija. Naš cilj je što veći politički uticaj. Interface koji koristimo je isti kao Wikipedijin i svi ga mogu koristiti, čak i bez ikakvog tehničkog znanja. Do sada smo primili preko 1.2 miliona dokumenata od disidentskih zajednica i anonimnih izvora.

Verujemo da transparentnost vladinih aktivnosti vodi smanjenju korupcije, boljoj vladavini i jačanju demokratije. Sve vlade mogu imati koristi od kritičkog razmatranja od strane kako svetske zajednice tako i domaćeg stanovništva. Mi verujemo da su informacije neophodan uslov za ovu transparentnost. Istorijski ove informacije su koštale puno ljudskih života i ljudskih prava, ali sa razvojem tehnologije (internet, kriptografija), rizici prenošenja važnih informacija se mogu sniziti.

Wikileaks stavlja obznanjena dokumenta pred intenzivnije preispitivanje nego što bi to mogle da obezbede npr. medijske organizacije ili obaveštajne agencije. Wikileaks kreira forum na kome globalna zajednica može bespoštedno da ispituje verodostojnost, uverljivost, istinitost i valjanost bilo kog dokumenta. Zajednice dobijaju priliku da javnosti interpretiraju obznanjena dokumenta i njihovu relevantnost. Ako dokument potiče od kineske vlade, cela kineska disidentska zajednica i dijaspora mogu ga preispitivati i o njemu diskutovati; ako dokument potiče iz Irana, persijska zajednica širom sveta ga moze analizirati i smestiti u odgovarajući kontekst. Primeri ovakve analize su dostupni ovde(eng.).

Verujemo da nisu samo stanovnici određene zemlje ti koji su zaduženi da kontrolišu ponašanje svoje vlade, već i stanovnici drugih država koji dotičnu vladu drže na oku. Zato smatramo da je došlo vreme da proradi anonimni globalni mehanizam za objavljivanje dokumenata koje javnost treba da vidi.

Trening: 04.09.2010 u 12:30.

Trka: 05.09.2010 u 12:00.

Trka se boduje za IHCC - region 2, EHCC - region 2, i CEZ.
Za svakog vozača - takmičara biće besplatna startarina i osiguranje, kao i smeštaj u vidu punog pansiona za svakog vozača kao i za njegovu prateću ekipu.

Kontakt:
Za sve informacije sekretar kluba Mikica Janković,
tel: + 381 11 23 99 551
+ 381 11 23 99 552
Fah: + 381 11 23 90 217
Mob: +381 64 819 32 29
e-mail: gagaracing@yahoo.com
do 02.09.2010. Milutin Milić,
tel: +381 64 819 32 00

Pravilnik trke sa prijavom:

Aplikacija za Negotin G.A.G.A 2010

Pravilnik

Explode your Income!
Increase Your Sales By up to 4000%!
and Drive 1 million Visitors to your
site Every Month!
All Totally Free!

The most formidable marketing system ever released! Guaranteed to send "REAL" visitors to your site!

If this free system can send over 1,000,000 people to your site each month, do you think you can convert them into easy sales and massively increase your income?

Important Disclaimer! Before using this system, please make sure your website, server, ISP and bank account can cope with the sudden and dramatic increase in visitors and sales that can result from its use. We can not be held responsible for any overloading of your existing systems, or extra charges you incur for increased bandwidth use from your ISP or hosting company. You may need to upgrade your bandwidth allowance with your hosting company.

What will 1,000,000 visitors a month do to your income?

Dear internet marketer,

Get over 1 million real people to view your website in the next 30 days or less!

We've developed a brand new marketing system designed specifically to allow ordinary marketers with zero advertising budget, to get the same high rate traffic volumes normally reserved for multi million dollar corporations.

The system is completely free to use and can propell your income to the dizzy heights of the top internet marketing gurus. And you can use it to promote almost any website you like.

In less than 30 days, you can realistically have over 1 million guaranteed real people visiting your website.

Your hit counter will be spinning out of control, and just imagine what could be happening to your bank balance with that many visitors looking at what you sell!

Visitors and traffic is what will make or break your online business ventures.

A lack of traffic is the number 1 reason why most people fail to ever make any money online!

The facts are quite simple:

It doesn't matter what your product is, or how great your website looks; It doesn't make any difference if your sales letter converts at 90%, or if your pay plan and pricing is the best the world has ever seen...................

Without constant and high volumes of visitors and traffic, your website is useless and your income is zero!

Everyone with a website......everyone who is trying to make money online.......all have one thing in common.

They are all trying to get more visitors and traffic to their sites!

Isn't that what it all comes down to at the end of the day?

"How can I get more people to see my site?"

Well we've created a powerful way to turn this universal problem to your advantage.Our phenomenal system will discreetly harness the efforts of thousands of other marketers, and use them to drive hundreds of thousands of "Guaranteed Real" visitors to your site on a weekly or even daily basis.

All you have to do is convert the visitors into paying customers!

Our system works on the simplest yet most fundamental principles of internet marketing.

The system is totally free - There's no risk and nothing to lose.

The system is viral - It will increase your traffic exponentially, doubling day after day.

The system is automated - It continues to send you traffic around the clock, even when you've stopped using it directly yourself.

And you can have this system set up and working for you automatically in less than 5 minutes.

Here's how it works:

Our system is an advertising medium. We use our website to display and promote 6 different text adverts at a time.

When you sign up for free to use our system, you'll be given a page just like this one, with your own text advert on it in the top position.

Now, when other people want to sign up for our marketing system and place their own advert on the site, they will first have to click on your advert (plus the other 5) and view your website for at least 15 seconds to get a special code that they need in order to be able to sign up with us.

They then add their advert in the top position, and yours will be moved down to the #2 spot.

And this is where the viral nature takes over, and your traffic and visitors will literally explode.

Every time someone else wants to use our amazing system, they first have to click on each of the 6 text adverts, and visit your site. And then your advert gets moved down to the next position, all the way to position 6. Every time your advert gets pushed down to the next position, you will have thousands of extra people all promoting your advert, without you having to do a thing.

That's over 1.1 million guaranteed real visitors! And all you did was show the site to 10 people!

Imagine what would happen if each site was seen by 100 or even 1000 people!

This is why the system is so unstoppable once you've signed up & set it in motion.

It works so effectively, that there's nothing to slow it down once it's started. If you can get just a handful of people to see the site and sign up to it, it will accelerate away under its own momentum, even if you personally stop using it. It just keeps growing exponentially.

It's so easy to join, and the results are so fast and huge, that you really have no difficulty getting people to sign up under you, and that's why this just spreads so rapidly.

In a matter of just days there could be tens of thousands of sites all displaying your advert.

And what makes this really special is, it not only displays your advert, but it guarantees real people actually visiting your website and looking at your offer. Everyone who wants to sign up and use this system, must first click on the text adverts and wait a few seconds for a code to be generated that they need for the sign up process. While they're waiting for the code, they have time to read your website and offer.

It's a phenomenally effective design.

If you've got any questions about this, just take a look at our FAQs page.


Sign up now for FREE!

Šta su probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dejstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacili. Važno je, međutim napomenuti da nisu sve mlečne bakterije probiotici.

U čemu je razlika između probiotika i prebiotika?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. oligosaharida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Kakve prednosti može doneti organizmu unošenje probiotika?

Najvažnija blagotvorna osobina probiotika jeste njihovo inhibitorno dejstvo na razmnožavanje štetnih mikroorganizama, čime oni aktiviraju i niz drugih efekata u organizmu, kao što je na primer jačanje imunog sistema. Pored toga, oni mogu imati i brojna druga pozitivna dejstva, na primer pomažu peristaltiku creva, podstiču apsorpciju nekih hranljivih materija, a neki od njih proizvode i vitamine.

Odakle možete znati da li imate potrebe za probioticima?

Probiotici se obično unose u organizam putem redovne ishrane. Ipak, brojna štetna dejstva mogu dovesti do smanjivanja njihovog broja. Takvo dejstvo mogu da ispolje pogrešne navike u ishrani: konzumiranje masne hrane ili prezačinjene hrane i alkohola, prolivi različitog uzroka. Važno je napomenuti, da jedan od najagresivnijih faktora odgovornih za desetkovanje populacije probiotika je lečenje antibioticima, koji koje ne biraju bakterije, i pored patogenih mikroorganizama uništavaju i korisnu mikrofloru.

Na mnogim mestima se može pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem. Kako je to moguće?

Reakcija imunog sitema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80% ljudskog imunog sistema obitava u crevima, pa je tako njihovo zdravlje od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje” patogena.

Kako se probiotici primenjuju?

Do probiotika možemo doći putem probiotskih namirnica (uglavnom mlečnih proizvoda), ali i putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika. Način unošenja probiotskih namirnica se podudara sa uzimanjem normalne hrane. A dodaci ishrani sa sadržajem probiotika u jednoj svojoj jedinici (tableti ili kapsuli) mogu da sadrže čak i više skupina, sa vrlo velikim brojem klica. Njihova primena je zato jednostavna, efikasna i može da znači rešenje i osobama koje iz nekog razloga ne mogu jesti probiotske namirnice.

Da li treba brinuti zbog eventualnih sporednih efekata?

Savremeni preparati danas već sadrže prohumane skupine probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno. Ipak, u slučaju bolesti digestivnog trakta, pre njihove primene trebalo bi konsultovati lekara.



Pri sastavljanju odgovora korištena je sledeća literatura:

Probiotikumok és humánegészség*, Szerk: Dr. Szakály Sándor, G-Print Nyomda, Budapest 2004

Élelmezés és táplálkozásegészségtan**, Szerk.: Rodler Imre, Medicina Kiadó, Budapest 2008



* Probiotici i humano zdravlje

** Nauka o zdravlju i ishrani

Probiotske proizvode u velikoj paleti CaliVita proizvoda možete naći u kategoriji Poboljšanje varenja.