foto1
Spomenik Đorđu Stanojeviću
foto1
Spomenik Stevanu Stojanoviću Mokranjcu
foto1
Muzej Hajduk Veljka (Todorčetov konak)
foto1
Dom kulture "Stevan Mokranjac"
foto1
Spomenik Hajduk Veljku Petroviću
Negotin Cafe je stranica rođena 17. maja 2006. godine sa namerom da na jednom mestu okupi Negotince, Negotinke i one koji vole Negotin, radi druženja i održavanja kontakta, takođe da oni koji su otišli u "beli svet" ostanu informisani o dešavanjima u svom gradu.Negotin Cafe

Negotin Cafe

Mesto gde svraćaju Negotinci, Negotinke i oni koji vole Negotin

FacebookMySpaceTwitterDiggDeliciousStumbleuponGoogle BookmarksRedditNewsvineTechnoratiLinkedinRSS FeedPinterest
Pin It

Đorđe Stanojević

Đorđe Stanojević rođen je u Negotinu 7.aprila 1858. godine gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju, a zatim više razrede gimnazije i Veliku školu završava u Beogradu. Na visokoj školi studirao je na Prirodno-matematičkom odseku gde je pokazao vanrednu sklonost i nadarenost prema prirodnim naukama, zbog čega ga je nakon završenih studija 1881. godine tadašnji ugledni profesor Kosta Alković zadržao za asistenta pripravnika na katedri za fiziku. Tu je ostao i radio do 1883. godine, a po položenom profesorskom ispitu iz fizike, mehanike i astronomije, Ministarstvo prosvete postavilo ga je za profesora fizike u Prvu beogradsku gimnaziju.

Zbog svojih rezultata koje je postigao, od strane Pariske opservatorije dobio je poziv da učestvuje u naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca i to u Petrovsku gde je učestvovao u proučavanju potpunog pomračenja sunca, a dve godine kasnije i u drugoj naučno-istraživačkoj ekspediciji radi proučavanja Sunca i termičkog spektra u Sahari.

Po povratku u zemlju 1887. godine postavljen je za redovnog profesora fizike i mehanike na Vojnoj akademiji, a 1893. godine za redovnog profesora eksperimentalne fizike na Velikoj školi u Beogradu. U burnim ratnim godinama 1913. postao je rektor Beogradskog univerziteta i na tom položaju ostao je sve do svoje smrti 24.decembra 1921. godine.

Stanojevićevo interesovanje za elektroniku i uspostavljeno tesno prijateljstvo sa Nikolom Teslom prilikom njegove posete Srbiji 1892. god. dalo je dva krupna rezultata:
prvo - napisao je u mnogo čemu do danas neprevaziđeno delo o ovom gigantu nauke (Nikola Tesla i njegova otkrića, Beograd,1894.godine),
drugo - izborio se za uvođenje električnog osvetljenja u Beogradu, umesto predloga koji je išao od hemičara da se Beograd osvetli gasom.

Đorđe Stanojević, vođen idejom i mislima da ekonomski i kulturno zaostaloj Srbiji, treba pomoći u njenom razvoju i modernizaciji, otpočeo je da u praksi sprovodi ogromno Teslino naučno delo iz oblasti električne energije. Latio se ni malo lakog posla da projektuje i gradi hidroelektrane po Srbiji. Prve hidroelektrane uradio je u Užicu na Đetinji i Leskovcu na Vučju, a zatim u Nišu na Nišavi, Velikom Gradištu na Peku, Vlasotincu na Vlasini, Ivanjici na Moravici, Zaječaru na Timoku.

Uradio je projektni zadatak i za izgradnju hidroelektrane u Čačku. Izgradnjom ovih hidroelektrana, Đorđe Stanojević, po nekima je bio pionir elektrifikacije u Srbiji, po nekima otac, ali sigurno da je prvi u Srbiji uveo najveće civilizacijsko dostignuće od pojave vatre do el. energije i uveo Srbiju u red prvih zemalja u korišćenju el. energije i njhovih prednosti u modernizaciji industrije i kulturi življenja.

Imao je veliki broj prijatelja i saradnika, među kojima treba pomenuti Stevana Stojanovića Mokranjca, velikog srpskog kopozitora, Paju Jovanovića, velikog srpsog slikara, Jovana Jovanovića Zmaja, velikog srpskog pesnika, velike srpske naučnike: Mihajla Petrovića-Alasa, Jovana Cvijića, Simu Lozanića, od političara Nikolu Pašića i veliki broj profesora sa Velike škole i Vojne akademije.

Pri kraju života celokupnu nepokretnu imovinu u svome rodnom gradu Negotinu, zaveštao je kao legat Negotinskoj gimnaziji, da bi se od prihoda školovao jedan talentovan i jedan siromašan učenik.

Način na koji je radio, veliko poznavanje struke, ozbiljnost i čestitost u radu, ostavili su trajni trag na rad Đorđa Stanojevića, a njegov doprinos razvitku Srbije, označava novu eru ne samo u privrednom već i opšte kulturnom pogledu, s toga sa pravom možemo reći da je sin ovog tla i ponos ovog grada.

Free Classifieds

Display Pagerank